Znate onaj osećaj kada pročitate nečije reči i imate utisak da je njihov autor neki ludi naučnik koji je uspeo da zaviri u vaše misli i stavi ih na papir? Tako sam se ja osećala gledajući ovaj video. Objavila ga je na svom blogu Beatpie i progonio me je od tad.

Ira Glass on Storytelling from David Shiyang Liu on Vimeo.

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Danas se na Twitteru desila eksplozija tvitova na temu #idealanmuskarac. I ne znam da li bi mi to ikada privuklo toliku pažnju da napišem ceo blog post na zadatu temu, da se nije desilo da sam se u isto vreme setila genijalne serije fotografija Rajana Goslinga na koje sam naletela pre par dana. Smejala sam im se čitav taj dan i podsetila kako je i Jana nedavno pisala na sličnu temu – Keep fighting the good fight – o internim forama.

Danas na meniju – interne fore devojaka koje se iz hobija ili profesionalno bave ovim čime se i ja bavim i pored sebe imaju savršenog muškarca.

photos via Ruffles&Stuff

Još smo za kompom??? Trk u potragu, ja već lakiram nokte

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Sećate li se posta Imam najbolje mušterije na svetu? Tradicija se nastavlja i moje mušterije su zaista neka posebna vrsta ljudi. Još negde sredinom marta sam dobila divan mejl, čak iz Kuvajta. Osim porudžbine i divnih reči, dobih i ponudu da mi gospođa Branka fotografiše šta sve ima da se kupi u Kuvajtu, na njihovim pijacama, buvljacima i radnjama sa nakitom. Kad već ne mogu da trknem do tamo i sama se izgubim među divotama i fotografije mogu da budu prava poslastica.

Previše obaveza i brzinski dolazak u Beograd su sprečili Branku da me obraduje fotografijama, ali čekajte, kako da se naljutim posle onolikih komplimenata? Uglavnom, posle nekoliko sedmica zvoni telefon, Branka je stigla u Beograd, brzinski dogovor i već smo se našle. Ja njoj poručene minđuše i prsten, ona meni novac i kesu.

Hmmmmm, ovde postoji neki višak… A, pa da… Kesa. “Šta je u kesi?” – pitam. “Poklon” – kaže Branka.

Šta dalje da vam kažem? Osim da su moje mušterije najbolje na svetu

Pezić je tu da biste naslutili ogromnost ♥♥♥.

Još uvek ne znam šta će nastati od ovih divota, ali čim budem na pragu otkrića naravno da ću sve fotkati i obavestiti vas. Hvala Branki još jednom i šaljem joj poljupce i zagrljaje, čak do Kuvajta.

Ko nije video ili je video pa zaboravio – Pokloniranje i dalje traje. Do ponoći u četvrtak 26. maja. Poklanjam dva cveta u bojama koje ćete vi izabrati (ukoliko vas izvučem, naravno). Jedino što treba da uradite je da ostavite komentar na postu  Katalog boja za cvetove, a i pokloniranje u kome ćete napisati koja vam se boja najviše dopada. Još jednom želim svima sreću.

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Konačno je (skoro) sve spremno. Eniac je izneo 400 majica na treći sprat bez lifta. Ja sam takođe podnela žrtvu jer današnji predivan dan provodim u kući praveći još par broševa.

Ono što je bitno da znate je:

• družimo se sutra, nedelja 15. maj
• u BitefArt kafeu (kod Bajlonijeve pijace)
• od 18-20h
• plaćanje možete obaviti lično, kad dođete po svoju majicu ili broš, ili uplatnicom koja vam je stigla na mejl

• od svake prodate majice i broša, 200din. ide u humanitarne svrhe (Japanu, razume se)
• 10% novca koji potrošimo na piće takođe ide u humanitarne svrhe (bravo Bitefovci!)
• biće organizovano slično druženje i u Novom Sadu, pratite arigato.rs i fan pejdž
• za one koji ne mogu lično da preuzmu porudžbine, poslaćemo ih poštom (dodaje se oko 200din. na ime poštarine)

Dosta o brojkama, evo izveštaja sa mog stola:

Da ne bude zabune, nisu završeni do kraja. Svaki će imati crvene perlice u centru. To ja samo da napomenem, da neko ne pomisli da ću da ga pređem . Ovako će izgledati:

Dođite. Iako niste poručili majicu ili broš, dođite na kafu/sok/pivo/upoznavanje/druženje. Ide i Marina sa mnom, tako da možete očekivati superkul fotografije .

Do Arigato druženja…

… Love Leyla

Jedan brzinski hejterski post.

Kada ste u frci i gužvi nekako je najlogičnije da ćete kupovinu repromaterijala obaviti u najbližoj pozamanteriji. Meni je najbliža ona u Golsvordijevoj i iako je često skuplja od konkurencije, to joj tolerišem kad su situacije hitne.

A hitne situacije u mom poslu su: fali mi metar crne satenske trake, fali mi pamučna teget paspul traka, ne sećam se da sam potrošila svu belu čipku,… Ova tri primera treba da ilustruju koliko su to neke zaista osnovne stvari koje bi i najlošije snabdevena pozamanterija morala da ima.

I više puta sam izlazila besna. Nemaju crnu satensku traku. Nemaju beli konac. Nemaju teget rajsferšlus. Pa misliiiiiiiiiiiim…….. Šta imate?

I za kraj, pre neki dan odem da kupim koji metar bele čipke. Izbor im je nikakav. I to zanemarim jer sam sama kriva što nisam na vreme videla da sam potrošila onu moju lepu belu čipku. Dođem kući, bacim se na posao, napravim cvet i sve mi nešto čudno (odmah sam shvatila šta, ali sam htela da proverim da li preterujem).

Pitam sestru: “Je l’ tebi čudan nekako ovaj cvet?”

Ona kaže: “Pa nekako je sivkast, kao da je prljav.”

I da, to je to. Donela sam kući prljavu belu čipku. Tačnije prljavu sivu čipku. Pošto je mene sramota da tako nešto prodam svojim mušterijama, bacila sam se na pranje i sušenje. Čipka je sad bela i mirišljava, a umesto da sledeći put iz komšijske pozamanterije izađem ovako

photo via timesunion

ja ću proći pored nje u ovoj pozi:

photo via lehighvalley

Dobro, dobro, neću baš tako, vaspitanje mi ne dozvoljava, ali ću moju komšijsku pozamanteriju u Golsvordijevoj zaobilaziti u širokom luku.

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla