Jedan brzinski hejterski post.
Kada ste u frci i gužvi nekako je najlogičnije da ćete kupovinu repromaterijala obaviti u najbližoj pozamanteriji. Meni je najbliža ona u Golsvordijevoj i iako je često skuplja od konkurencije, to joj tolerišem kad su situacije hitne.
A hitne situacije u mom poslu su: fali mi metar crne satenske trake, fali mi pamučna teget paspul traka, ne sećam se da sam potrošila svu belu čipku,… Ova tri primera treba da ilustruju koliko su to neke zaista osnovne stvari koje bi i najlošije snabdevena pozamanterija morala da ima.
I više puta sam izlazila besna. Nemaju crnu satensku traku. Nemaju beli konac. Nemaju teget rajsferšlus. Pa misliiiiiiiiiiiim…….. Šta imate?
I za kraj, pre neki dan odem da kupim koji metar bele čipke. Izbor im je nikakav. I to zanemarim jer sam sama kriva što nisam na vreme videla da sam potrošila onu moju lepu belu čipku. Dođem kući, bacim se na posao, napravim cvet i sve mi nešto čudno (odmah sam shvatila šta, ali sam htela da proverim da li preterujem).
Pitam sestru: “Je l’ tebi čudan nekako ovaj cvet?”
Ona kaže: “Pa nekako je sivkast, kao da je prljav.”
I da, to je to. Donela sam kući prljavu belu čipku. Tačnije prljavu sivu čipku. Pošto je mene sramota da tako nešto prodam svojim mušterijama, bacila sam se na pranje i sušenje. Čipka je sad bela i mirišljava, a umesto da sledeći put iz komšijske pozamanterije izađem ovako
photo via timesunion
ja ću proći pored nje u ovoj pozi:
photo via lehighvalley
Dobro, dobro, neću baš tako, vaspitanje mi ne dozvoljava, ali ću moju komšijsku pozamanteriju u Golsvordijevoj zaobilaziti u širokom luku.
Do sledećeg čitanja…
… Love Leyla
Baš tako. Nauživala sam se. Uz manje reči i više fotki, prenosim vam komadić.
Jabuka, gore kod ulaznih vrata, na ćošku. Ona pored mini ruža. Iznad kajsija.
Pa branje travki za jaja.
Tradicionalno ih ubacujemo u čarape.
Dok ja na terasi uživam u ovom pogledu,
neki se u podrumu dave u dimu, dok “odžak ne povuče”.
A kad vatra zapucketa i voda sa lukovinom provri, onda se ona čarapa odozgo bućne u šerpu.
I jedva sam se setila da fotkam bar jednom krajnji rezultat. Mada imam opravdanje.
Morala sam da ispletem bar neki venčić od belih rada.
Pa još neki.
U boj sa venčićem na glavi. Dok stariji brat u pozadini nervozno doziva na sledeću partiju odbojke.
I dečaci crtaju po jajima. Sa mamom. Ovako.
Komadići.
Ali shvatate poentu? Uživancija.
Do sledećeg čitanja…
… Love Leyla
Par dana nakon cunamija u Japanu, Eniac je napisao post čiji vam delić prenosim (jer se, je li, u potpunosti slažem):
Znate ono kad vam povrede nekog koga volite, a vi gotovo ništa ne možete da uradite po tom pitanju. Ništa, jer se plašite da su koraci koje donesete neučinkoviti i neće završiti tamo gde je pomoć potrebna.
…
Pitanje je i kako da pomognem. Sve one uplate sa porezima koji idu operaterima me teraju da peglam, i odbijaju od akcije koja je neophodna. Sa druge strane da odem u banku i uplatim 200-300 din mi je po malo bezveze a ipak želim nekako da pomognem.
I onda se rodila ideja. Praviće se majice. Dizajneri velikog srca (hihihi ovo zvuči kao Medvedići dobrog srca) poklanjaju svoj dizajn koji će se štampati na majicama. Cena majica će biti prilično simbolična (ne šalim se, za te pare skoro da ne možete ni kod Kineza da kupite neku majicu) 800din. (600din. majica i štampa + 200din. za humanitarne svrhe).
Ovo su dizajni koji će se štampati:
I ja sam se uključila u ovu priču sa svojim cvetovima. Beli cvetići sa crvenim perlicama u sredini će moći da se poruče (kao i majice) preko sajta http://arigato.rs/. Njihova cena će biti 500din. i takođe će se 200din. uplaćivati u humanitarne svrhe.
Primetite da Marinin fotoaparat kojim su fotkani cvetići kicks ass.
Čitav ovaj projekat će sutra biti predstavljen u Novom Sadu u okviru jedne fantastične večeri. Naime, sutra se u klubu Route 66 održava prvo PechaKucha Novi Sad veče. PechaKucha na japanskom znači chit chat i koncept ovakvog predavanja su osmislili dvojica arhitekata. Svaka prezentacija se sastoji od 20 slajdova i svaki slajd traje tačno 20 sekundi, a sve u cilju sprečavanja predugačkih i predosadnih govorancija. Ulaz će se naplaćivati 100din. i sav novac od ulaznica ide u (pogađate) humanitarne svrhe.
Ne mogu a da ne spomenem Mooshema aka Tanja Vehovec koja je inicijator cele PechaKuchaNS akcije i da kažem veliko hvala što me je pozvala da budem jedan od predavača. Ostale predavače, kao i plan večeri, možete pogledati na zvaničnom PechaKuchaNS sajtu.
Novosađani, vidimo se. Ostali nas mogu pratiti preko livestreaminga.
Do sledećeg čitanja…
… Love Leyla
Sećate se moje miljenice? Sinoć sam je razbila 
Tešila sam se novom vunicom koju sam kupila pre par meseci da bih sebi isplela kapu i tek sad sam došla na red 
Ali to mi nije pomoglo.
Zbog toga, kao prava domaćica, u šteku uvek imam jedno pakovanje borovnica. In a case of emergency, eat chocolate-blueberry muffins!!!
Pre i posle rerne.
A taman mi se ovaj kulinarski poduhvat poklopio sa iznenadnom posetom by Nena & Jovan pa smo se zajedno nauživali. Bežim sad, stiže mi Anja da pojede poslednji 
Do sledećeg čitanja…
… Love Leyla
Jovana ima svoj tradicionalni Lazy tuesday
Jelena je danas mrzela ponedeljak
I ja sam prvo htela da ga mrzim, dok nisam videla ovu fotografiju (i oduševila se):
photo via flickr
jer onda sam shvatila da je i kod mene slično stanje:
I sve to uz muziku zbog koje ću uskoro biti izbačena iz stana zbog slušanja 100 puta na dan.
Od hejta do ljubavi u par koraka. Nije bilo teško, ha? Kakav je vaš ponedeljak? (Jovaninim sledbenicima je dozvoljeno da odgovore na pitanje: kakav je vaš utorak? 
)
Do sledećeg čitanja…
… Love Leyla
