Čini mi se da mesecima na blog nisam kačila svoj nakit. Čudno? U principu, kada sam odlučila da ću da pisati ovaj blog, plan je bio da na njemu ne predstavljam isključivo svoje radove, nego sve ono što meni privuče pažnju. Međutim, sad sam malo(?) preterala, ispade da samo idem po internetima, oduševljavam se, vodim radionice i ništa ne radim. A nije baš tako…

Neke od ovih ogrlica i narukvica sam izlagala na prethodnoj Modi za poneti, ali nikada se nisu našle na blogu. Vreme je da se ta nepravda ispravi i da im se da mesto koje zaslužuju. U glavi imam još par modela na sličnu temu, tako da ćemo proleće i leto sve provesti propisno okićene .

Mini lančana kolekcija ogrlica i narukvica od danas na vašim ekranima:

A kad se udruže, izgledaju ovako:

Njihova mlađa i luđa sestra izgleda ovako:

Deca na okupu:

Drugarice narukvice:

Ako se zagledate u narukvicu na levoj polovini poslednje fotografije, videćete da je njena kika od drugačijeg materijala… Takve mogu da budu i ogrlice, nego se pogodilo da ih na ovim fotografijama nema. Ukoliko vam se dopadne neka od ogrlica ili narukvica, možete je poručiti preko mog mejla jelena@loveleyla.com. Takođe možete izabrati i svoju kombinaciju boja. Cena ogrlice je 1500din., a narukvice su 500din. Teget-bela mornarska ogrlica je 1700din.

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Na Vračaru, u Kičevskoj, nekada se nalazila prodavnica koju smo iz milošte zvali Banditi , pa se zatvorila. Pa se onda otvorio second hand shop, ali se i on zatvorio. Već sam pomislila da je to jedan od onih lokala u kojima svaki biznis propadne. Sigurno znate za ta mesta, crne rupe za sve poslovne ideje. Dugo nisam prolazila tuda računajući da je lokal ili prazan ili privremeno pun. I onda jednog dana prođem, a ono bele cigle, kristalni luster, stari kredenac, drvene rasparene stolice…. Žurila sam, ali sam se sutradan vratila. I poljubila vrata. Ah, to me nije sprečilo da zalepim nos uz staklo i u pozadini ugledam ceo jedan crni zid, rođen da bude ispisan belim slovima od krede. I dalje nisam znala šta će se tu otvoriti.

Narednih par dana sam stalno imala neka posla koja su me terala da prođem Kičevskom. Lažem, naravno da nisam, nego špijun u meni nije odustajao . Mada, realno, šta god da se otvorilo bila bih im stalni posetilac. Ja sam od onih koje padaju na pakovanje . I osvanuo je dan, pojavila se srebrna vitrina i moj mozak (koji je do tad prelistao sve moguće i nemoguće poslovne ideje) je mogao na odmor. Hrana – to je bilo konačno rešenje.

Pa da se upoznate – ovo je Chez Olivera (Kod Olivere), restoran(čić)  u čiji su dizajn prste umešale devojke iz Remake studija (sad je jasno zašto se moj nos lepio za njihove izloge) i u kome možete sesti i jesti ili poneti hranu sa sobom.

A hranu sprema divna Olivera koja svako jutro obilazi tezge na Kalenić pijaci, traži inspiraciju i kupuje sveže namirnice. To znači da ne postoji sedmični meni, nego sve zavisi od inspiracije kuvarice. Svakog dana na tabli su ispisana jela koja su tog dana na meniju, tako da možete da birate, mislite se između grčke musake i paprikaša sa noklicama, potaža od celera i piletine sa povrćem ili one u četiri sira.

Možda omiljeni detalj Kod Olivere jesu žene sa crvenim nosevima:

photo via fRashion

photo via fRashion

Ja već imam dogovoren ručak za ponedeljak, a vama preporučujem put pod noge, pa umesto da klopate picu ili sendvič, svratite na čorbicu i grčku musaku ili šukrut (probala ja, nisam lupila). Pa pitu od bundeve ponesite za kasnije . Viljuške i kašike čekaju na vas…

Radno vreme je ponedeljak-subota od 11-19h, a telefoni (ako ste u prolazu pa biste samo da pokupite svoje kutijice) 011 344 09 73 i 060 380 84 16

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Znate onaj osećaj kada pročitate nečije reči i imate utisak da je njihov autor neki ludi naučnik koji je uspeo da zaviri u vaše misli i stavi ih na papir? Tako sam se ja osećala gledajući ovaj video. Objavila ga je na svom blogu Beatpie i progonio me je od tad.

Ira Glass on Storytelling from David Shiyang Liu on Vimeo.

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Da li je to do mene (i do činjenice da pratim rad velikog broja kreativaca) ili su različite radionice (kursevi i škole) počeli da niču kao pečurke posle kiše? Ako su! To je super vest. Ozbiljno. Zar ne mislite da nam je svima potrebna (ona dobra) konkurencija koja nas tera da napredujemo? Starinsko, zdravo takmičenje.

Sećam se kad sam Londondžijama zavidela na ovakvim divnim mestima – Homemade London, fali li nam ovo u Srbiji?, a sada se usuđujem da kažem da smo se i u Srbiji pomerili sa mrtve tačke. Nismo dostigli Londondžije, ali napredujemo. Nove ideje, nove radionice, novi učitelji, svašta novo.

Nova je i radionica izrade i ukrašavanja rukavica koja će se održati u subotu od 15-17h, na poznatoj lokaciji u ateljeu Milene Čvorović. Taman za ove ledene zimske dane, da zaštitimo ruke od vreline šolja sa toplom čokoladom ili čajem ♥♥♥. Dakle – dođete ledenih ruku, ja pristavim vodu, vi izaberete – zeleni, beli, jasmin, pomorandža i vanila, alibaba, jabuka i cimet, ruke se već zgrejale, slede – crtanje, krojenje, šivenje, motanje, seckanje, vezivanje, ušivanje, i posle dva sata teskih muka izađete opremljeni za minus dvesta. Ozbiljno opremljeni. Ovako:

Kao i do sada, možete se prijaviti ovde preko komentara, preko komentara na LoveLeyla FB stranici ili preko mejla jelena@loveleyla.com

A sada da iznesem još dokaza za onu moju tvrdnju na početku teksta da smo se pomerili sa mrtve tačke… U ateljeu gde se održavaju moje radionice počeće da se održavaju još neki sjajni kursevi – Škola heklanja i pletenja, takođe svakog četvrtka i petka su vam na raspolaganju termini za dekupaž i još dosta drugih zanimljivih radionica. A pre neki dan sam saznala i da u Novom Sadu počinje sa radom malo drugačija Škola šivenja i krojenja.

Pa kad na sve to dodamo i Školu lifestyle bloga koja je prethodnog vikenda počela  (ima i fotografija, specijalnih, brkatih ), evo neću ja da donosim zaključak… prepuštam ga vama

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Danas se na Twitteru desila eksplozija tvitova na temu #idealanmuskarac. I ne znam da li bi mi to ikada privuklo toliku pažnju da napišem ceo blog post na zadatu temu, da se nije desilo da sam se u isto vreme setila genijalne serije fotografija Rajana Goslinga na koje sam naletela pre par dana. Smejala sam im se čitav taj dan i podsetila kako je i Jana nedavno pisala na sličnu temu – Keep fighting the good fight – o internim forama.

Danas na meniju – interne fore devojaka koje se iz hobija ili profesionalno bave ovim čime se i ja bavim i pored sebe imaju savršenog muškarca.

photos via Ruffles&Stuff

Još smo za kompom??? Trk u potragu, ja već lakiram nokte

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla