Većina vas je čula za Modu za poneti. Posle pauze od dve Mode, eto mene ponovo među izlagačima. Ovoga puta organizatori su (opravdano ili ne) odlučili da novogodišnja Moda traje tri dana i da ne izlažu svi sva tri dana. Neko izlaže jedan, neko dva, a neko tri dana. Mene ćete videti samo u nedelju 19. decembra i to od 14-22h. Ko ne zna – Moda za poneti se tradicionalno održava u Kulturnom centru Grad (Braće Krsmanović br.4 – ispod Brankovog mosta).

A dok ne stigne ta nedelja pa da se sretnemo uživo i da vidite šta sam sve novo napravila, stiže par (da kažem ekskluzivnih ) fotografija sa mog radnog stola:

Til napada je naziv fotografije i samo onaj ko je nekada radio sa metrima i metrima tila, može da razume kako to izgleda. Inače, pojma nemam što sam se zatrpala ovolikom količinom tila kad ga ne koristim nešto mnogo. Ah da, svidele mi se boje: puder roze, mint zelena, ona nova ultramegagigapopularna crveno-roze i neki krem-zlatni. Žene…

Onda malo promišljanja, koji sve sastojci idu u ogrlicu:

I jedan sneak peek na gotovu ogrlicu:

Perje sam kupila još prošle godine, ali tek sad imam neku ideju (mada onako u izmaglici) šta ću sa njim:

I za kraj, ruke radne žene (neću ovakva na Modu, bez brige )

Znam, malo vam je fotki, ali nemam kad… zablenem se u ove perle, kanape, tilove, lepak, žicu, perje,… i ne znam ni koje je doba dana a kamoli da se setim da fotografišem nešto.

edit 1: mnogo sam happy jer mi je facebook fan page konačno kršten i to zahvaljujući Vukašinu (hvala V) tako da me od juče na facebooku možete naći pod imenom (http://www.facebook.com/)we.love.leyla

edit 2: juče nam je facebook na kratko omogućio da vidimo kako će izgledati nove fan pages i meni su se baaaaaš svidele (možda zbog toga što ću konačno dobijati notifikacije kad neko nešto lajkuje ili komentariše, fala bogu!)

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Baš mi je kreativan naslov, zar ne? Užas. Ali dobro, u nedostatku naslovne kreativnosti cvetala je ova druga, proizvodna kreativnost. Tako da ćete danas videti neke prstenčiće (ovo im ja tepam, oni su daleko od malih, neprimetnih komada nakita ) koji su pravljeni po porudžbini, kao i jedan koji je isti po obliku, ali od potpuno drugačijeg materijala.

Ma što vam ja pišem, idu slike:

- pravljen specijalno za Marinu koja je zaključila da joj je baš potreban jedan mirniji prsten. A nas dve kad osmislimo mirniji prsten, on izgleda ovako

- sledeći je nastao po principu “lepo se uklopile boje”

- ovaj je nov. Crni tufnasti til je postao moj najbolji drug onog trenutka kad sam ga videla u pozamanteriji. Ovaj prsten sam pravila za sebe, ali ga je čik pogodite ko prisvojila iste večeri kad sam ga napravila. Sad moram sebi da pravim drugi. Inače, iz daljine izgleda kao da je od perja.

Kupila sam još par traka u drugim bojama i polako ali sigurno trake postaju većinsko stanovništvo u mom stanu. A gledam ovu prvu, ljubičastu, onako ispod oka i mnogo mi se sviđa. Mislim da ću dobiti još jedan prsten. Od sebe meni.

Minđuše na šafčić:

Još jedan šal sa satenskom mašnom. U jednoj od boja koje su mi obeležile prethodnih par meseci.

I za kraj nešto što će postati ogrlica. Samo da nađem nekog dovoljno jakog da mi pomogne da razdvojim ovaj lanac

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Mnogi su me pitali pravim li šta za muškarce. Za sada jedino šal sa dugmićima i rukavice. U ovom postu se pogodilo da su oba siva, ali ih je bilo i u drugim bojama samo što nisu fotografisani. Ili jesu, ali su se usput negde zagubili.

Ovaj šal je usvojio Miki. Rukavice sa roze mašnama nisu njegove, da ne pomislite svašta . Rukavice su za njegovu devojku, slatkicu Jovu, kojoj se evo sad javno izvinjavam što ne pišem češće (obaveštena sam da svako jutro proverava ima li novog posta, ljubac Jovo :*)

Drugi šal je usvojio Dino i nosio ga je pre neki dan kad smo se videli na kafi. Da li ga je stvarno zavoleo ili se samo pretvara u mom društvu, nemam pojma (inače Dino je usvojio i nov način stavljanja šala – nema otkopčavanja/zakopčavanja, nego kad ga jednom namestite samo se navlači preko glave hihihihihi ♥♥♥)

fotograf: Josip Kudeljnjak

Znači mogu i dečaci da šetaju Leylu, ma kako ovo dvosmisleno zvučalo

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Pre par dana Maja sa bloga Magrit mi je poslala mejl u kome me je obavestila da je počeo sa radom sajt po imenu Škrinja. Samo na osnovu naziva sajta nisam uspela da shvatim o čemu se radi, pa sam otišla na sajt i oduševila se idejom.

Naime, svi mi koji se bavimo pletenjem, makar to bili samo asesoari (kao što ja pletem) ili i odevni predmeti, patimo od sindroma u narodu poznatijeg kao nervus vunitis kupitis ili kako sebi iz novčanika izbiti što više novca  i napraviti što veće zalihe vune.

U poverenju da vam kažem, imam punu jednu kutiju (poveliku) vune koju sam nakupovala još prošle zime. Sve za sebe. Velikodušno. Verovatnoća da ću sve to isplesti uveliko teži nuli. Slično meni, većina pletilja (je l’ ova reč postoji?) ima poneko zaostalo klupko vune koje joj ne treba ili ima džemper bez jednog rukava jer nije kupila dovoljno vunice (a i onde gde je kupila je više nema).

E za njih je Škrinja idealno mesto. Da prodaju višak vune, da zamene svoja tri klupka za nečije jedno (kad ti fali jedno, ne pitaš šta košta ), da kupe od nekoga vunicu kojom su oduševljene i koju su bar mesec dana gledale u svojoj pozamanteriji i pojma nemaju zašto je nisu kupile a u međuvremenu je prodata (koliko puta vam se to desilo sa garderobom i cipelama…. naravoučenije kupujte sve i odmah )

Još jednom svaka čast za ideju, nadam se da će sajt zaživeti (iskrena da budem, ne znam koliko ima pletilja koje koriste internet, ali im držim palčeve iz sve snage).

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

… je konačno spreman za svoj prvi nastup pred publikom. Plela sam ga 3 dana i prilično je pufnast, vunica je po sastavu 100% akril (sintetika) ali je baš mekana i prijatna na dodir. Vezuje se satenskim trakama u mašnu i planiram da sledeći put pustim malo duže trake. Možda čak i šire, videću. Ovo je tek prva varijanta, svaka sledeća mora biti bolja

A sada, njegovo pufničanstvo, šal:

Mislim da će još zanimljivije izgledati kad se iskombinuje uz neki dobar jesenji/zimski outfit. Manekenke, vratite mi se (kad smo ovo fotografisali, obe su bile van Beograda), tako da se nadam da će biti još koja fotka sa živim ljudima da biste stekli bolji utisak.

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla