Kad odem na spavanje u 4, a znam da u 7 moram da budem u Zemunu i da moram da putujem skoro 3 sata do Sombora, nekako očekujem da ću ceo taj dan provesti natmurena, nervozna i u pokušaju da ostanem budna i svesna. Kad ono… Čitajte kako je bilo .

U Sombor smo stigli ispred 10 i ušetali u velelepnu salu stare Gradske kuće gde su se održala predavanja. Iskreno, nisam očekivala onoliko ljudi. Bilo ih je preko 200. Predavanja su bila vrlo korisna, čak sam i ja puno toga novog naučila iako smo se svi trudili da celu priču prilagodimo ženama iz udruženja (za očuvanje starih zanata). Moju prezentaciju možete videti ovde, pa ako neko ima pitanja – odgovaram i u komentarima .

Jedno od iznenađenja koje nam je žena-zmaj Verkić priredila tog dana, bila je i modna revija žena iz udruženja, sa sve tamburaškom pratnjom. Posle predavanja, otišli smo u Gradski muzej u Somboru gde sam se raspametila. Da nisam znala da nas čekaju kafana, riblji paprikaš i tamburaši, ostala bih tamo 17 sati . U muzeju smo, osim stalne postavke, imali priliku da vidimo istorijsko-dokumentarnu izložbu na temu položaja žena u vreme socijalizma.

Venčanica i muško venčano odelo. Sa sve fantastičnim rukavicama i albumom za fotografije.

Nošnja:

Torbica i detalj balske haljine:

Deo arheoloških iskopina. Inspiracije na pretek. Vodite me nazad u muzej, da satima cunjam, obilazim i fotkam.

Iz muzeja u kafanu. Tamburaši, tviteraši, riblji paprikaši. Uživanje, smejanje, klopanje, druženje. Realno, taj deo ne može da se opiše u blog-postu. Još jednom moram da kažem da je Verkić uspela da organizuje nešto zaista neverovatno i da jedva čekamo da taj Sombor ozeleni pa da se vratimo na sledeću turu uživanja.

Ostale izveštaje (spisak ću dopuniti ako izađe još koji) čitajte ovde:

1. Miloš Đajić – Održan #tweetUpSO – na klik od Sombora
2. SoInfo – Održan prvi tweetup u Somboru
3. Za neupućene – #tweetupSO – Kako nam je bilo?

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Tviteraši – to smo svi mi koji ne silazimo sa twittera
Blogeri – to smo svi mi koji pišemo blogove (ne samo fashion, ima ih još onoliko fantastičnih)
Sombor – grad u kome živi Verkić (“glavni i odgovorni krivac cele akcije”)

Akcija – e to je ono najvažnije, pa ću biti opširna. Ko je malo duže na tviteru, sigurno je bio na bar jednom TweetUp-u. Ako ste nekada u nekom kafiću naleteli na grupu ljudi koji su nasmejani, glasni, pominju neke čudne reči, sede za spojenim stolovima i imaju više laptopova, telefona i ostalih gedžeta nego prstiju na rukama, onda ste naleteli na TweetUp.

Ovoga puta se #TweetUpSo organizuje u Somboru i neće biti samo neformalno okupljanje, već nešto mnogo više. Vera je osmislila pravu akciju: serija predavanja o Internetu, društvenim mrežama, promociji, prodaji, online reputaciji…. Pošto u Somboru postoji 10 registrovanih udruženja žena koje se bave očuvanjem starih zanata, a skoro niko od njih ne koristi sve prednosti koje im mogu pružiti društvene mreže i Internet, naš zadatak će biti da im objasnimo koju (koliku) bi korist mogli imati.

Inače, predavači su genijalni i iskreno i ja jedva čekam da čujem njihova predavanja.

• 10.30–11.00
  Miloš Đajić – Kako graditi dobru reputaciju? (Miloš je predsednik Društva Srbije za odnose sa javnošću, predsednik UO Centar modernih veština)

• 11.00–11.30
  Dragan Varagić – Kako najbolje iskoristiti Google (Dragan je bloger, online strateg i bavi se savetodavnim uslugama iz oblasti poslovne primene Interneta, koordinator specijalističkih strukovnih studija iz E-poslovanja)

• 11.30–12.00
  Vladimir Stanković aka Deda Bor – Šta raditi i šta nikako ne raditi na netu (dugogodišnji korisnik internet formi, blogova, foruma i društvenih mreža)

• 12.30–13.00
  Zoran Torbica – Magija Interneta (moj omiljeni opis ikada – živi od Interneta od 2001.)

• 13.00–13.30
  Jelena Glišić – Kako se prodaju ručni radovi preko Interneta? (bavi se izradom nakita i drugih modnih dodataka. Osim u iglu i konac, kune se i u Google)

Kada sam rekla da su predavači genijalni, nisam baš mislila na sebe, ali sam se ubacila preko veze. Ipak je ovo moj blog .

U svakom slučaju vidimo se u Somboru. A ako se i ne vidimo, šuška se da će nam se pridružiti live-e.tv i de će biti uživo prenosa

ostali postovi o #TweetUpSo:
- Verkić – Tviteraši i blogeri u akciji! – Prvi #tweetupSO
- Deda Bor – Twiteraši i blogeri u akciji- Sombor

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Verovatno svi znate da ja sama radim sve stvari koje se tiču mog brend(ić)a LoveLeyla. Počevši od danonoćnog surfanja po netu, preko nabavke repromaterijala, izrade nakita, pletenja, pisanja postova na blogu, pa sve do onih tehničkih stvari tipa odgovaranja na mejlove, pakovanja i slanja porudžbina,… Kada se u sve ove poslove umešaju praznici i odsustvo interneta, haos je zagarantovan.

Tako sam, tokom novogodišnjih praznika, dobila porudžbinu preko sajta (veliki crveno-crni prsten) i vrlo kratko odgovorila devojci da ću joj se javiti čim se dokopam normalnog interneta posle praznika. Mesec dana kasnije, stiže mi drugi mejl:

Leyla pomenula si da ces se javiti kad sam htela da  porucim neke prstencice… i vise te nije bilo….?

Sedim i zurim u monitor, šokirana. Zar meni to da se dogodi? Meni koja sam 24/7 online? Meni koja se trudim da odgovorim na svaki mejl istog trenutka kad ga dobijem? Ali dogodilo se. Devojka je u pravu.

U ovakvim situacijama, izvinjenje je prva obavezna stvar, ali ne ono “reda radi” nego ono od srca. Posle toga lako je vratiti se na biranje. Ili možda i nije.

Mislila sam da smo i dalje na crveno-crnoj teritoriji, ali sam ubrzo shvatila da smo na neodlučnoj teritoriji . Biti na neodlučnoj teritoriji je nezgodno čak i kad postoji prava radnja u koju možete da uđete i pogledate prsten koji vas zanima. Možete da ga probate, prislonite uz suknju da vidite da li su iste nijanse, pitate drugaricu ili prodavačicu za savet,… A sad zamislite kako je težak izbor preko interneta. Nema prislanjanja, nema pipkanja, upoređivanja, konsultacija,…

U ovakvom (internetskom) načinu poslovanja morate se snaći i pomoći mušteriji da što lakše shvati šta zaista želi. A najlakše je kada je zatrpate fotografijama . Tako i ja radim. “Olakšavam” izbor

I krajnji rezultat naših pregovora:

I jedan uljez:

Isto ovako bombardovanje fotografijama sledi onima koji biraju poklon za nekoga. Naravno, unapred se raspitam o omiljenim bojama jer kombinacija postoji beskonačno mnogo. I za kraj zaključak: može se i preko interneta, samo ako se malo potrudimo.

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Većina vas je čula za Modu za poneti. Posle pauze od dve Mode, eto mene ponovo među izlagačima. Ovoga puta organizatori su (opravdano ili ne) odlučili da novogodišnja Moda traje tri dana i da ne izlažu svi sva tri dana. Neko izlaže jedan, neko dva, a neko tri dana. Mene ćete videti samo u nedelju 19. decembra i to od 14-22h. Ko ne zna – Moda za poneti se tradicionalno održava u Kulturnom centru Grad (Braće Krsmanović br.4 – ispod Brankovog mosta).

A dok ne stigne ta nedelja pa da se sretnemo uživo i da vidite šta sam sve novo napravila, stiže par (da kažem ekskluzivnih ) fotografija sa mog radnog stola:

Til napada je naziv fotografije i samo onaj ko je nekada radio sa metrima i metrima tila, može da razume kako to izgleda. Inače, pojma nemam što sam se zatrpala ovolikom količinom tila kad ga ne koristim nešto mnogo. Ah da, svidele mi se boje: puder roze, mint zelena, ona nova ultramegagigapopularna crveno-roze i neki krem-zlatni. Žene…

Onda malo promišljanja, koji sve sastojci idu u ogrlicu:

I jedan sneak peek na gotovu ogrlicu:

Perje sam kupila još prošle godine, ali tek sad imam neku ideju (mada onako u izmaglici) šta ću sa njim:

I za kraj, ruke radne žene (neću ovakva na Modu, bez brige )

Znam, malo vam je fotki, ali nemam kad… zablenem se u ove perle, kanape, tilove, lepak, žicu, perje,… i ne znam ni koje je doba dana a kamoli da se setim da fotografišem nešto.

edit 1: mnogo sam happy jer mi je facebook fan page konačno kršten i to zahvaljujući Vukašinu (hvala V) tako da me od juče na facebooku možete naći pod imenom (http://www.facebook.com/)we.love.leyla

edit 2: juče nam je facebook na kratko omogućio da vidimo kako će izgledati nove fan pages i meni su se baaaaaš svidele (možda zbog toga što ću konačno dobijati notifikacije kad neko nešto lajkuje ili komentariše, fala bogu!)

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Facebook je postao toliko popularan u Srbiji da je prosto šokantno ukoliko ga nemate i vi. S jedne strane je to super jer se povećava broj ljudi koji koriste internet, a sa druge i nije tako super jer se dešava da postoje oni koji koriste samo i isključivo facebook. Za neke od njih je internet=facebook. Ostatak interneta ne postoji.

A kako je opšte poznato da kud svi Turci tu i mali Mujo, to znači da i prodavci (bilo čega – robe ili usluga) idu tamo gde su svi. A svi su na…. facebook-u, tako je. Kako ste pogodili?

photo via  here

Da bih što više pojednostavila priču, zamislite npr. nekoga ko se bavi izradom nakita i modnih asesoara.  Jelena (često ime, omaklo mi se) ima svoj brend LoveLeyla (poznato vam je ovo odnekle? ). Čula je da su svi na facebook-u i rešila da i ona dođe i pokuša da promoviše svoj brend. Jelena već ima svoj lični fb nalog  i sad razmišlja o tome šta joj je najpametnije da uradi da bi što bolje izreklamirala LoveLeyla.

Ok, ok, prestajem da pričam u trećem licu. Sad postaje ozbiljno. Kada sam konačno odlučila da LoveLeyla postane vidljiva na fb, imala sam četiri opcije.

1. promocija na ličnom profilu – u principu je otpala u startu. Lični profil mi služi za komunikaciju sa poznanicima i prijateljima. Ne za to da ja njima nešto prodajem ili da se reklamiram i da me samo oni vide. Neke od njih i ne interesuje to što ja pravim, zašto bih im onda dosađivala? Takođe, želela sam da informacije i fotografije budu dostupne svima, a ne samo mojim prijateljima na fb. Znači ova opcija je out. (molim da se zanemari činjenica da se ja sad mnogo hvalim pa je zbog toga moja profilna slika u vezi sa LoveLeyla, omakne mi se ponekad da terorišem i prijatelje na ličnom profilu)

lični profil

2. da LoveLeyla dobije lični profil na fb – ma koliko bi se ovo moglo učiniti kao dobra zamisao, NE. Na prvom mestu ne zbog toga što je to protiv pravila koje fb ima. Mogli bi da mi ukinu nalog u roku od 5 sekundi i da ja tu ništa ne mogu. Nestale bi sve fotografije, svi komentari, lajkovi, objave,…. A ne bih mogla da se žalim jer ja nisam LoveLeyla, ja sam Jelena Glišić. Takođe, zašto bi neko želeo da bude prijatelj sa tamo nekim profilom koji se zove LoveLeyla? (na sličnu temu ne smete propustiti sjajan tekst Želite li biti prijatelj sa higijenskim ulošcima na Facebooku) Osim toga, postoji maksimum u broju prijatelja koji možete imati. Pet hiljada. Znam, zvuči baaaaaaaaš dosta, ali šta ako se ljudima jako dopadne vaš brend i stignete do te cifre od pet hiljada prijatelja i dalje nemate gde. Osim da pravite novi nalog, a to je još gluplje. Znači i ova opcija je out.

3. da napravim grupu LoveLeyla – oko ovoga sam već malo duže razmišljala. Grupe su ok. One su napravljene da bi se ljudi okupili oko neke zajedničke ideje ili inicijative. Ali da vam objasnim zašto nisu ok za nekoga kao što sam ja. Ako niste znali i kod grupa postoje neka ograničenja. Ovoga puta ne u broju članova nego u administratorskim pravima. Ako u jednom trenutku vaša grupa pređe taj famozan broj od 5000 članova, vi u principu gubite sva administratorska prava. Postajete običan član grupe. Još jedna mana je to što u grupi ne možete da pravite foto albume, nego su vam sve fotografije na gomili. Meni je to nekako frustrirajuće . Pogađate, i grupe su out.

4. LoveLeyla fan page – je pobedio. Za one koji ne znaju, evo kako izgleda LoveLeyla fan page. A evo i razloga zašto je fan page najbolje rešenje. U principu facebook je lansirao ovaj oblik profila kao odgovor na to što su mnogi koristili grupe za svoju promociju (ili u prevodu facebook je shvatio da grupe nisu dobre za promociju firmi, brendova,…). Možete napraviti foto albume. Možete imati neograničen broj fanova. Možete im slati obaveštenja u vidu update-a (ovo je jedina stvar koja mi ne odgovara jer bih mnogo više volela da mogu da pošaljem neko obaveštenje u inbox, ovako se vrlo često dešava da ljudi i ne primete da sam im poslala nešto). Još jedna divna i korisna stvar su Isights. To su ustvari statistički podaci o vašoj stranici. Koliko imate fanova, kog su pola, kog godišta, iz kojih država, koliko lajkova, komentara, koliko njih vam više nije fan,… Uglavnom to su korisne brojke na osnovu kojih možete doći do mnogih zaključaka.

fan page LoveLeyla

E da, još nešto sam htela da vam kažem. Meni vrlo često stižu friend request-ovi od (da tako kažem) brendova. I uvek mi je teško da kliknem na ignore, a još teže da ih prihvatim. Nekako mi je to kao prisiljavanje na prijateljstvo. A i kako uopšte mogu da budem prijatelj sa Unikatnim nakitom blablatruć (da li je potrebno da spomenem i one higijenske uloške)? Može samo da mi se svidi taj nakit pa da ja postanem fan. Ne želim da me neko prisiljava da budemo prijatelji, želim da ja dobrovoljno postanem fan nečega što mi se sviđa. Zbog toga i imam lični profil (za komunikaciju sa prijateljima i poznanicima) i fan page (za komunikaciju sa onima kojima se sviđa ono što pravim). Zna se šta čemu služi, nemojmo dovoditi jedni druge u neprijatne situacije. A i ako već nešto radimo (bilo gde, pa i…) na fb, radimo to kako treba. Svi zajedno

Ovo će biti prvi put da vas zamolim da ovaj tekst podelite sa prijateljima na svom facebook profilu ili da im pošaljete link, možda nekome pomognemo da se odluči za ono što je najbolje za njega i njegov posao.

Do sledećeg čitanja…

…Love Leyla