Dobar sladoled ne poznaje godišnja doba. On se ceni i u avgustu i u januaru. U januaru možda još i više s obzirom da ga ima manje … A kada uzmete u obzir činjenicu da  one stare beogradske poslastičarnice izumiru i da smo ostavljeni na milost i nemilost industriji, onda još više cenite pojavu nove sladoledionice u Beogradu.

Prvo što vas dočeka kada uđete u Moritz Eis je tabla sa gomilom novih, starih, poznatih, iznenađujućih i neočekivanih ukusa. Taman da vam malo pomuti mozak, čak i ako ste mislili da tačno znate po šta ste došli:

Kako nam je divna devojka koja tamo radi dozvolila da zavirimo u svaku sladolednu rupu tako nam je odluka postajala sve teža. Da li malagu?

Ili kajsiju?

Ili moku? Cveklu i hibiskus (btw ja mrrrrzim cveklu, ali ovu sladolednu bih rado klopala)? A malinu? Jaooo pomorandža i đumbir, pa kako od toga sladoled (izgovorim ja, probam i nije loš!)? Odluka je pala na klasiku – čokolada i lešnik (jer ja imam tu logiku da ako su klasici vrhunski, teško je izvodljivo da ostali budu loši), a sestra je uzela belu čokoladu i kajsiju.

Inače kada uđete u Moritz Eis sladoledionicu zapahne vas neki svež miris npr. nane i limuna ili tako nekog začinskog bilja ♥

fotografija objavljena i na sajtu Ideas Everyday

I kada konačno uspete da ubedite sebe da su vam dve porcije sasvim dovoljne, izađete napolje, pa još jednom (čežnjivo) pogledate unazad, a oni vam prirede ovo… (čisto da vam ne bude svejedno što odlazite )

Evo me, već planiram sledeći odlazak… Možda se i sretnemo

*inače se Moritz Eis nalazi u YBC (YuBiznisCentru) na strani koja gleda ka SIV-u, pa malo bliže Dunavu (e recite kako sam vam objasnila… uglavnom imate na njihovom sajtu i sličicu )

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Kad vas nešto oduševi na prvi vir. Kad nemate vremena da pišete o tome, ali ne možete da ne podelite sa drugima. Kad počnete da razmišljate koju biste knjigu vi voleli da vam izvezu. Kad sanjate šarene konce.

Tada napišete par redova na blogu. Okačite par fotografija.

I pustite čitaoce da uživaju.

Autorka divota – Jillian Tamaki, vezla je ove korice u okviru Penguin Threads projekta.

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Na Vračaru, u Kičevskoj, nekada se nalazila prodavnica koju smo iz milošte zvali Banditi , pa se zatvorila. Pa se onda otvorio second hand shop, ali se i on zatvorio. Već sam pomislila da je to jedan od onih lokala u kojima svaki biznis propadne. Sigurno znate za ta mesta, crne rupe za sve poslovne ideje. Dugo nisam prolazila tuda računajući da je lokal ili prazan ili privremeno pun. I onda jednog dana prođem, a ono bele cigle, kristalni luster, stari kredenac, drvene rasparene stolice…. Žurila sam, ali sam se sutradan vratila. I poljubila vrata. Ah, to me nije sprečilo da zalepim nos uz staklo i u pozadini ugledam ceo jedan crni zid, rođen da bude ispisan belim slovima od krede. I dalje nisam znala šta će se tu otvoriti.

Narednih par dana sam stalno imala neka posla koja su me terala da prođem Kičevskom. Lažem, naravno da nisam, nego špijun u meni nije odustajao . Mada, realno, šta god da se otvorilo bila bih im stalni posetilac. Ja sam od onih koje padaju na pakovanje . I osvanuo je dan, pojavila se srebrna vitrina i moj mozak (koji je do tad prelistao sve moguće i nemoguće poslovne ideje) je mogao na odmor. Hrana – to je bilo konačno rešenje.

Pa da se upoznate – ovo je Chez Olivera (Kod Olivere), restoran(čić)  u čiji su dizajn prste umešale devojke iz Remake studija (sad je jasno zašto se moj nos lepio za njihove izloge) i u kome možete sesti i jesti ili poneti hranu sa sobom.

A hranu sprema divna Olivera koja svako jutro obilazi tezge na Kalenić pijaci, traži inspiraciju i kupuje sveže namirnice. To znači da ne postoji sedmični meni, nego sve zavisi od inspiracije kuvarice. Svakog dana na tabli su ispisana jela koja su tog dana na meniju, tako da možete da birate, mislite se između grčke musake i paprikaša sa noklicama, potaža od celera i piletine sa povrćem ili one u četiri sira.

Možda omiljeni detalj Kod Olivere jesu žene sa crvenim nosevima:

photo via fRashion

photo via fRashion

Ja već imam dogovoren ručak za ponedeljak, a vama preporučujem put pod noge, pa umesto da klopate picu ili sendvič, svratite na čorbicu i grčku musaku ili šukrut (probala ja, nisam lupila). Pa pitu od bundeve ponesite za kasnije . Viljuške i kašike čekaju na vas…

Radno vreme je ponedeljak-subota od 11-19h, a telefoni (ako ste u prolazu pa biste samo da pokupite svoje kutijice) 011 344 09 73 i 060 380 84 16

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Ho ho ho!!!

2012.
Srećna vam!!!
Nove odluke? Novi planovi?
Nova maštanja?
Ništa novo?

Kod mene svakakvih novosti i odluka ima. Od toga da ću od svih svojih sveščica sa planovima napraviti jednu ozbiljnu i metodičnu, preko toga da ću ranije da ležem i ranije da ustajem (vasiono, pomozi mi da ovo sprovedemu delo), pa sve do toga da će se deo moje ličnosti potpuno pretvoriti u učiteljicu (nije da se žalim, naprotiv, uživam).

Prošle godine sam prošla zajedno sa nekim divnim devojkama i momcima kroz par ciklusa radionica na kojima smo naučili razne stvari. Neki su naučili kako se prave cvetovi, neki su naučili da filcaju, neki su prvi put seli za mašinu za šivenje i ostali sa svih deset prstiju, neki su naučili da različiti ljudi imaju različit tempo usvajanja novih veština,… Imala sam nekoliko polaznika koji su došli da bi naučili da prave nakit i od toga pokušavaju da naprave sebi osnovni ili dodatni posao. Vrlo često su  me baš oni pitali šta i kako dalje. Kako se prodaje nakit, kako da vas ljudi otkriju, kako se promovisati,…

A onda je sve češće počelo da se dešava da neki novi ljudi sa kojima se upoznajem  ili slučajno srećem izgovaraju:

• a šta je blog? stalno ljudi to spominju, a ja pojma nemam šta je to
• ma čula sam ja za to nego nikako da skontam
• jaaaaaooooo znaaaaam, obožavam naše fashion blogerke, sve ih pratim, sa njima mi, uz kafu, počinje svaki dan
• kako ne znam šta je blog?!? da nije kulinarskih blogova svi bismo pocrkali od gladi ili od svakodnevnog jedenja prženog krompira

(inače, ove odgovore nisam izmišljala, čula sam ih svojim ušima )

Elem, činjenica je da su blogovi u Srbiji postali prilično popularni i da sve više ljudi već piše ili ozbiljno razmišlja da počne da piše blog. Ipak, ako ćemo da budemo realni, to zahteva neko znanje. A znanje se stiče u školi. A odakle nam škola? Pa još škola bloga? Pa još gore (iz geekovskog ugla) Škola lifestyle bloga?

Škola lifestyle bloga

Sad imamo i to. Rešene da pomognemo onima koji žele da izbegnu sate i sate guglanja, učenja, lupanja glave i nerviranja, Jelena Mickić i ja smo se udružile, napisale program, osmislile predavanja i spremile vam nešto novo, zanimljivo i korisno.

Na kursu će moći da se nauče sve one stvari koje muče blogere na samom početku blogerske karijere – postoje li pravila blogovanja, kako se menja pozadina na blogu, o čemu je najbolje pisati, koje fotografije mogu da se kače, kako da ljudi saznaju za moj blog,… Uspeli smo čitavu priču da smestimo u divan prostor Kulturnog centra Grad, recepte za kolače još uvek razvrstavam (na upisu vas pitamo da li volite voćne ili čokoladne, pa jesmo li mi ozbiljna škola ili šta…?), iznenađenjca su osmišljena, još samo da ih napravim (ne nadajte se previše, ovaj deo je nejestiv ).

E da, redovnije ću blogovati. Moram da se pokažem pred đacima.

edit: zaboravila sam da vam kažem da je upis i dalje u toku i da biste rezervisali svoje mesto svratite u četvrtak 19. januar, 17:00-19:30 u KC Grad, Braće Krsmanović 4, takođe nas možete pratiti i na našoj facebook stranici i tako biti u toku sa svim dešavanjima.

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Počelo je, počelo… Ne znam da li ste primetili, ali sve je više ljudi koji se bave nekim ručnim radovima, izradom nakita, dizajnom, pletenjem, šivenjem i ostalim kreativnim stvarima. Samim tim je sve više (online) mesta na kojima se ovakvi radovi predstavljaju. U svetu je ovo već stari trend (može li trend da bude star?) a situacija se zahuktava i kod nas.

Naravno, kako raste broj kreativaca, raste njihova vidljivost, raste tržište i potrebno je neke stvari dovesti na viši nivo. Nisu svi u mogućnosti da imaju svoj sajt (neki iz straha, neki zbog nedostatka sredstava, neki zbog nedostatka samopouzdanja), ne znaju svi kako da se promovišu na pravi način, kako da dođu do kupaca i generalno šta da rade sa tim proizvodima koje prave.

Onda se najčešće setimo kako je to u svetu lepo i lako – postoje specijalizovani sajtovi na koje se možete registrovati i otvoriti svoju malu prodavnicu. Online prodavnicu sami uređujete, sami određujete cene, popuste, pakovanja,.. Prvi i najpoznatiji takav sajt koji nam obično padne na pamet je Etsy:

Pa se onda zapitamo zašto to ne postoji i kod nas kad je tako lako i lepo. Dobro, postoje te tužne činjenice da kod nas ne postoji kultura kupovine ručnih radova, slabo se kupuje online, ne znamo šta je po zakonu, a šta nije, problematično je slati porudžbine u inostranstvo, još problematičnije primiti uplatu iz inostranstva i još gomila prepreka. Međutim, kao što sam rekla na početku ovog posta – ima nade.

Nadu su mi ulila dešavanja u Hrvatskoj. Prva lepa vest je stigla do mene u avgustu mesecu, kada je konačno zaživeo sjajan sajt za prodaju i kupovinu rukotvorina pod imenom Woohoo.hr.

Iza ovog projekta stoje Andrea Kučiš, Boris Kovačev i Nebojša Grbačić (tri poznata imena ukoliko ste nekad zavirili u hrvatsku internet scenu) i osnovna ideja im je da na jednom mestu okupe kupce i prodavce. Tako se na Woohoo.hr možete registrovati kao prodavac rukotvorina i (besplatno) otvoriti svoj online shop. U svoju radnju možete dodavati fotografije proizvoda, njihove opise, cene, trenutno raspoloživu količinu i uslove slanja, tako da kupac ima kompletne informacije o svakom vašem proizvodu.

Ne postoji nikakva provizija koju sajt naplaćuje kada prodate/kupite neki proizvod. Ono što je super stvar jesu paketi oglašavanja (genijalnih imena) Mate (besplatan), Mišo (69kn mesečno, obezbeđuje vam prednost prikaza vaših proizvoda u pretragama, postavljanje većeg broja fotografija i novih artikala kao i postavljanje sopstvenih promocija i akcija) i Kovač (169kn mesečno – neograničenbroj artikala, izdvojeni prikaz na naslovnoj strani sajta, promocija putem Woohoo bloga i drugih kanala)

Kada dođete na Woohoo.hr kao kupac, možete da birate da li ćete posetiti profil nekog prodavca (tj. njegov online shop) ili ćete pregledati proizvode svih prodavaca kategorizovane u neku od  četiri glavne kategorije (i puno podkategorija). Kada nađete ono što ste želeli, jednostavan kilk na “hoću to” dugme vas vodi na stranicu preko koje poručujete proizvod direktno od prodavca (Woohoo.hr tu nema posredničku ulogu, dalja komunikacija se odvija direktno između kupca i prodavca). Ono što je sjajno (naročito za naše tržište) je da ne morate da posedujete kartice za online plaćanje, već se o svim detaljima dogovarate direktno sa prodavcima.

Postavila sam i dva pitanja Nebojši:

1. Jeste li zadovoljni kako se Woohoo.hr priča razvija tokom ovih par meseci?

Zadovoljniji nego što smo očekivali da ćemo biti! Pokazalo se da je interes velik i da postoji velik broj ljudi koji se bave izradom handmade artikala, ali istovremeno i još veći broj onih koji su zainteresirani za kupovinu istih. Bez previše ulaganja u marketing, u prva tri mjeseca imali smo fantastičnu posjetu, trenutno brojimo više od 3,5 tisuća artikala na Woohoo.hr, a broj onih koji se dnevno prodaju, odnosno naručuju premašuje sva očekivanja. Nastavljamo s ozbiljnijim marketinškim akcijama, a nedavno smo s dvije kreativke predstavili i prvi RH magazin za promicanje handmade kulture (dots.com.hr) s kojim smo također izuzetno zadovoljni (25 tisuća preuzimanja u 10 dana). Optimizam u svakom pogledu.

2. Da li i dalje postoje planovi da se širite u regionu (prvenstveno u Srbiji) i šta je najveća prepreka za to?

Apsolutno postoje, radimo na tome, i Srbija je prva država u koju dolazimo, što prije ćemo moći. Prepreke za to su velike, od financija do birokracije, ali ne mislimo odustati i prepustiti situaciju slučaju. Dakle, očekujte nas kroz par mjeseci.

Za kraj – čekamo woohoo-ovce da nam dođu. Lepi su, upeglani, pametni, sa sjajnim idejama, još boljim realizacijama. Fale nam u Srbiji!

Moram sa vama da podelim i genijalnu 404 error stranicu:

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla