Obožavam papir u svim oblicima, teksturama, debljinama i bojama. Onaj tanki, providni – pelir, pa krep, pa reciklirani, metalizirani, sa teksturom, debeli, lepenku, paus, na pruge, sa printom….. ma jasno vam je sve…
Jedini koga nikad nisam volela je onaj sjajni koji se (nažalost i dalje) koristi za uvijanje poklona. Od njega me neka jeza hvatala još dok sam bila u osnovnoj školi i uvek sam trčala u omiljenu knjižaru “Oaza” u Čačku koja je imala mat papire. I danas kad vidim one sjajne folije dobijem napad panike i jedino što može da me uteši je komad natrona.
Ovako nekako:
photo via browndresswithwhitedots
A razlog zbog koga sam uopšte počela da pišem post na ovu papirnu temu je taj što sam naletela na super zanimljiv projekat koji mi mesec dana čuči otvoren u jednom od 57 tabova i čeka da vam ga predstavim. Naime, Dave Hakkens je student na akademiji za dizajn u Ajndhovenu i jedan od projekata na kojima je radio je ovaj papir za uvijanje poklona koji je nastao uz pomoć dece.
Dave je pripremio tri različite rolne običnog belog papira za decu različitih uzrasta. Za one najmlađe (6+) tu je papir na kome su ispisane reči koje predstavljaju neku vrstu “okidača” za dečiju maštu. Druga rolna za klince (7+) ima mnoštvo odštampanih linija i različitih oblika koji su “početna stanica”. Treća rolna, za najstarije kreativce (8+) je potpuno beli papir na kome deca mogu da pokažu sve što znaju.
Klinci u akciji:
Krajnji proizvod:
photo via Dave Hakkens
Meni je krajnji proizvod potpuno genijalan. Jednostavan, praktičan, kreativan, šaren i prepredivan. Otišla sam da smišljam poklone, papir već imam 
Do sledećeg čitanja…
… Love Leyla
Pre neki dan me pita drugarica jesam li nekad bila na sajtu Homemade London? Nisam, kažem ja, i instinktivno se hvatam za telefon da vidim kakav je to sajt (ko je rekao da sam zavisnik od interneta???? pa nećemo sad da se vređamo 
). I prva misao mi je bila zašto prave ovako male ekrane na mobilnom, kako sad da uskočim u ovu divotu od sajta?
Evo, vi ćete moći da uskočite:
A čemu služi Homemade London i šta se tamo radi?
Oni organizuju različite vrste radionica. Možete naučiti da šijete, da pravite parfeme, da pravite nakit, možete sa drugaricom otići do Sewing Cafe-a (meni bi ovo bila totalna uživancija – dobro društvo, šivenje ili bilo kakvo drugo kreativno stvaranje, kafa, kolači, čaj, vino,…). Postoje čak i radionice za roditelje i decu. Dođete sa klincima i provedete dva sata tokom kojih napravite nešto zanimljivo, družite se i podstičete i svoju i dečiju kreativnost.
Ovako izgledaju najave nekih radionica koje se tamo održavaju:
levo – izrada ogrlice od tekstila / modni asesoari
desno – koričenje knjiga / knjigovezanje za početnike
Postoji i radionica pravljenja kozmetičkih preparata – kreme za lice i telo, buteri, različite vrste pilinga i mackalica:
Jedan od radova sa deco-roditeljske radionice (mada bih ja na ovo išla i sa drugaricama , sad slobodno možete čudno da me gledate hihihihi):
Pa da posle produžimo na ovaj Sewing Cafe:
photos via Homemade London
I, šta kažete? Fali li nam ovako nešto u Beogradu? A ako vam kažem da sam načula da će nešto slično uskoro da se desi? I da ćete možda poznavati nekog predavača?
Pišem uskoro o novostima…
Do sledećeg čitanja…
… Love Leyla
Moja prva čajanka. Odušev i dalje traje.
Red Berries čaj. Cupcakes. Tartovi sa čokoladom i sa jagodama. Keksići sa pomorandžinom korom i đumbirom. Divno društvo. Divan prostor. Pa kako da ne uživam?
Osim jestivog užitka, bilo je tu i onog vizuelnog i mirisnog. Kad namirišem lavandu i ugledam đurđevak, kupljena sam istog trena. A ovako divno pakovanje tu kupljenost produžava na čitav život. Imaju me u šaci.
Kod mene par fotki različitih proizvoda, a kod Jelene imate malo više štiva za čitanje.
Divote, kažem vam. Bilo je teško krenuti kući i ostaviti sve ovo za sobom. A onda….. još jedna divota. Kesa sa poklonima. Za mene? Stvarno? AAAAAAAA (u sebi vičem, ali spolja sam u vaspitanom “hvala, nije trebalo” izadnju ).
Trk kućici i otvaranje kese. Interesuje vas šta je bilo unutra? Virimo zajedno:
Taman da se poslužite dok sačekamo i Vanjin post. A Marini i Anji upisujemo opravdane izostanke, pokušala sam i njih da ih utešim mint bombonicama.
Do sledećeg čitanja… (koje će biti uskoro i givaway-asto )
… Love Leyla
Par dana nakon cunamija u Japanu, Eniac je napisao post čiji vam delić prenosim (jer se, je li, u potpunosti slažem):
Znate ono kad vam povrede nekog koga volite, a vi gotovo ništa ne možete da uradite po tom pitanju. Ništa, jer se plašite da su koraci koje donesete neučinkoviti i neće završiti tamo gde je pomoć potrebna.
…
Pitanje je i kako da pomognem. Sve one uplate sa porezima koji idu operaterima me teraju da peglam, i odbijaju od akcije koja je neophodna. Sa druge strane da odem u banku i uplatim 200-300 din mi je po malo bezveze a ipak želim nekako da pomognem.
I onda se rodila ideja. Praviće se majice. Dizajneri velikog srca (hihihi ovo zvuči kao Medvedići dobrog srca) poklanjaju svoj dizajn koji će se štampati na majicama. Cena majica će biti prilično simbolična (ne šalim se, za te pare skoro da ne možete ni kod Kineza da kupite neku majicu) 800din. (600din. majica i štampa + 200din. za humanitarne svrhe).
Ovo su dizajni koji će se štampati:
I ja sam se uključila u ovu priču sa svojim cvetovima. Beli cvetići sa crvenim perlicama u sredini će moći da se poruče (kao i majice) preko sajta http://arigato.rs/. Njihova cena će biti 500din. i takođe će se 200din. uplaćivati u humanitarne svrhe.
Primetite da Marinin fotoaparat kojim su fotkani cvetići kicks ass.
Čitav ovaj projekat će sutra biti predstavljen u Novom Sadu u okviru jedne fantastične večeri. Naime, sutra se u klubu Route 66 održava prvo PechaKucha Novi Sad veče. PechaKucha na japanskom znači chit chat i koncept ovakvog predavanja su osmislili dvojica arhitekata. Svaka prezentacija se sastoji od 20 slajdova i svaki slajd traje tačno 20 sekundi, a sve u cilju sprečavanja predugačkih i predosadnih govorancija. Ulaz će se naplaćivati 100din. i sav novac od ulaznica ide u (pogađate) humanitarne svrhe.
Ne mogu a da ne spomenem Mooshema aka Tanja Vehovec koja je inicijator cele PechaKuchaNS akcije i da kažem veliko hvala što me je pozvala da budem jedan od predavača. Ostale predavače, kao i plan večeri, možete pogledati na zvaničnom PechaKuchaNS sajtu.
Novosađani, vidimo se. Ostali nas mogu pratiti preko livestreaminga.
Do sledećeg čitanja…
… Love Leyla
Pre neki dan sam na svojoj stranici na fb okačila novi ogromantni cvet koji sam napravila. Cvet se može nositi i u kosi (ima šnalicu) i kao broš na košulji/sakou (ima iglu za broš).
A sada se isti cvet našao u ulozi promocije novog pakovanja. O važnosti pakovanja za bilo koji proizvod mislim da je i izlišno govoriti. Dobro pakovanje je tu da zaokruži priču, da (fizički) čuva proizvod, ono treba da se “slaže” uz sadržaj koji je unutra.
Do sada su se moji cvetovi, ogrlice, prstenje pakovali u plastične providne kesice i jedino što ih je odvajalo od drugih proizvoda u sličnim kesicama je bila vizit-karta. Od početka mi je to bilo prelazno rešenje, ali svaka nova opcija koju sam zamišljala u glavi zahtevala je ozbiljnije finansijsko ulaganje za koje trenutno nisam sposobna.
I noćas, eureka! I to zahvaljujući Škrabalici i jednom njenom postu koji mi je (ni sama ne znam kako i zašto) pao na pamet. Vreme realizacije – od ideje do gotovog pakovanja – 2 minuta. I još jedna prednost je u tome što sama mogu da odredim najbolju moguću veličinu papirne kese. Etiketu/nalepnicu sam imala od ranije pa sam je iskoristila, a moguće je da ćemo napraviti neke varijacije u budućnosti.
U svakom slučaju je bolje od plastike . Nadam se da će se i vama svideti.
Do sledećeg čitanja…
… Love Leyla
