Počelo je, počelo… Ne znam da li ste primetili, ali sve je više ljudi koji se bave nekim ručnim radovima, izradom nakita, dizajnom, pletenjem, šivenjem i ostalim kreativnim stvarima. Samim tim je sve više (online) mesta na kojima se ovakvi radovi predstavljaju. U svetu je ovo već stari trend (može li trend da bude star?) a situacija se zahuktava i kod nas.

Naravno, kako raste broj kreativaca, raste njihova vidljivost, raste tržište i potrebno je neke stvari dovesti na viši nivo. Nisu svi u mogućnosti da imaju svoj sajt (neki iz straha, neki zbog nedostatka sredstava, neki zbog nedostatka samopouzdanja), ne znaju svi kako da se promovišu na pravi način, kako da dođu do kupaca i generalno šta da rade sa tim proizvodima koje prave.

Onda se najčešće setimo kako je to u svetu lepo i lako – postoje specijalizovani sajtovi na koje se možete registrovati i otvoriti svoju malu prodavnicu. Online prodavnicu sami uređujete, sami određujete cene, popuste, pakovanja,.. Prvi i najpoznatiji takav sajt koji nam obično padne na pamet je Etsy:

Pa se onda zapitamo zašto to ne postoji i kod nas kad je tako lako i lepo. Dobro, postoje te tužne činjenice da kod nas ne postoji kultura kupovine ručnih radova, slabo se kupuje online, ne znamo šta je po zakonu, a šta nije, problematično je slati porudžbine u inostranstvo, još problematičnije primiti uplatu iz inostranstva i još gomila prepreka. Međutim, kao što sam rekla na početku ovog posta – ima nade.

Nadu su mi ulila dešavanja u Hrvatskoj. Prva lepa vest je stigla do mene u avgustu mesecu, kada je konačno zaživeo sjajan sajt za prodaju i kupovinu rukotvorina pod imenom Woohoo.hr.

Iza ovog projekta stoje Andrea Kučiš, Boris Kovačev i Nebojša Grbačić (tri poznata imena ukoliko ste nekad zavirili u hrvatsku internet scenu) i osnovna ideja im je da na jednom mestu okupe kupce i prodavce. Tako se na Woohoo.hr možete registrovati kao prodavac rukotvorina i (besplatno) otvoriti svoj online shop. U svoju radnju možete dodavati fotografije proizvoda, njihove opise, cene, trenutno raspoloživu količinu i uslove slanja, tako da kupac ima kompletne informacije o svakom vašem proizvodu.

Ne postoji nikakva provizija koju sajt naplaćuje kada prodate/kupite neki proizvod. Ono što je super stvar jesu paketi oglašavanja (genijalnih imena) Mate (besplatan), Mišo (69kn mesečno, obezbeđuje vam prednost prikaza vaših proizvoda u pretragama, postavljanje većeg broja fotografija i novih artikala kao i postavljanje sopstvenih promocija i akcija) i Kovač (169kn mesečno – neograničenbroj artikala, izdvojeni prikaz na naslovnoj strani sajta, promocija putem Woohoo bloga i drugih kanala)

Kada dođete na Woohoo.hr kao kupac, možete da birate da li ćete posetiti profil nekog prodavca (tj. njegov online shop) ili ćete pregledati proizvode svih prodavaca kategorizovane u neku od  četiri glavne kategorije (i puno podkategorija). Kada nađete ono što ste želeli, jednostavan kilk na “hoću to” dugme vas vodi na stranicu preko koje poručujete proizvod direktno od prodavca (Woohoo.hr tu nema posredničku ulogu, dalja komunikacija se odvija direktno između kupca i prodavca). Ono što je sjajno (naročito za naše tržište) je da ne morate da posedujete kartice za online plaćanje, već se o svim detaljima dogovarate direktno sa prodavcima.

Postavila sam i dva pitanja Nebojši:

1. Jeste li zadovoljni kako se Woohoo.hr priča razvija tokom ovih par meseci?

Zadovoljniji nego što smo očekivali da ćemo biti! Pokazalo se da je interes velik i da postoji velik broj ljudi koji se bave izradom handmade artikala, ali istovremeno i još veći broj onih koji su zainteresirani za kupovinu istih. Bez previše ulaganja u marketing, u prva tri mjeseca imali smo fantastičnu posjetu, trenutno brojimo više od 3,5 tisuća artikala na Woohoo.hr, a broj onih koji se dnevno prodaju, odnosno naručuju premašuje sva očekivanja. Nastavljamo s ozbiljnijim marketinškim akcijama, a nedavno smo s dvije kreativke predstavili i prvi RH magazin za promicanje handmade kulture (dots.com.hr) s kojim smo također izuzetno zadovoljni (25 tisuća preuzimanja u 10 dana). Optimizam u svakom pogledu.

2. Da li i dalje postoje planovi da se širite u regionu (prvenstveno u Srbiji) i šta je najveća prepreka za to?

Apsolutno postoje, radimo na tome, i Srbija je prva država u koju dolazimo, što prije ćemo moći. Prepreke za to su velike, od financija do birokracije, ali ne mislimo odustati i prepustiti situaciju slučaju. Dakle, očekujte nas kroz par mjeseci.

Za kraj – čekamo woohoo-ovce da nam dođu. Lepi su, upeglani, pametni, sa sjajnim idejama, još boljim realizacijama. Fale nam u Srbiji!

Moram sa vama da podelim i genijalnu 404 error stranicu:

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

• Prijavljivanje

Ovo mi je bio treći put da se prijavljujem na Katapult. Prva dva puta su me odbili, pa sam se valjda malo i zbog toga zainatila da moram bar jednom da učestvujem . Uglavnom, prijavim se, dobijem mejl da sam prošla i u njemu prvo iznenađenje. I pozitivno i negativno, sve u istom mejlu. Pozitivno se odnosi na profesionalnost i ton samog mejla (nabrojane su obaveze izlagača, kao i obaveze organizatora), a negativno na visinu kotizacije  kao i na činjenicu da izlažemo samo jedan dan.

• Kašnjenje (moje)

Pošto Marfi nikada ne spava, iskrsle su neke nepredviđene okolnosti neposredno pred moj polazak tako da sam na kraju taksijem stigla pola sata pred početak. To je malčice kasno, čak i za mene koja se prilično brzo raspakujem i organizujem štand. Dočekale su me uvek ljubazne devojke iz Pero Art Centra uz konstataciju da sam izgubila svoje mesto zbog kašnjenja kao i da su mislile da se uopšte neću pojaviti (što je malo čudno kada se uzme u obzir da sam deset dana pre izložbe uplatila kotizaciju!?!).

• Prostor za izlaganje

Uglavnom, novo mesto mi apsolutno nije odgovaralo  (premali sto plus mogućnost kačenja nečega na zid, ali ja nisam imala ništa što bih mogla da kačim jer je po dogovoru trebalo da izlažem na velikom stolu). Posle protesta sam ipak dobila taj veliki (prvobitno dogovoreni) sto i uspela sam da se na brzinu raspakujem i smestim. Kasnije sam saznala da je ostalim izlagačima javljeno da prethodnog dana svrate i pogledaju prostor gde će izlagati, a ja sam za tu informaciju čula tek tad, pošto je izložba već počela. Tada sam skontala da je moje nepojavljivanje na tom razgledanju prostora u kombinaciji sa kašnjenjem moglo da dovede do zaključka da sam odustala od izložbe.

Takođe mi nije bilo jasno zbog čega nismo dobili stolice. Iskreno ja provedem 90% vremena na nogama jer mi je pristojnije i lepše kad neko naiđe da stojim nego da sedim zavaljena u stolici, ali svejedno želim da imam mogućnost da se zavalim na 5min. kad nema mušterija. Rečenica da nam to nije buvljak pa da sedimo za svojom tezgom, nego da smo mi umetnici se uopšte ne uklapa sa činjenicom da su umetnici koji su izlagali na donjem nivou sedeli u separeima.

Prostor nije savršen za izložbe ovog tipa, mi smo morali da stojimo ispred svojih stolova (jer su bili gurnuti skroz do zida) i samo smo pravili gužvu i onemogućavali posetiocima da priđu i pogledaju šta je izloženo.

• I za kraj pohvale

Eto, toliko od mene. Iskreno, nisam uopšte želela da pišem ovaj post jer ne volim da kritikujem nekoga za koga znam da se izuzetno potrudio da sve ispadne dobro. Tako da molim sve one koji ovo čitaju da ne shvate moj post kao zlonameran i nipodaštavajući, već više kao spisak stvari koje bi valjalo razmotriti pre organizacije narednog Katapulta. Sve pohvale devojkama na angažovanju (zaista su bile divne) i vidimo se i sledeći put.

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Ovog vikenda se na Vračaru održava još jedna izložba prodajnog tipa nalik na Modu za poneti. Katapult organizuju sjajni ljudi iz Pero Art Centra i ovo je peti po redu ove godine. Skoro pa tradicionalno-jubilarni .

Svoje radove ću izlagati u subotu od 15-23h u Dubljanskoj ulici broj 69. Kome je potrebna pomoć u pronalasku lokacije može da trkne do mapa gde izaberete grad (Beograd) i upišete ulicu i broj. Inače se vrlo jednostavno stiže trolama sa Slavije .

Konačno sam uspela (doduše pod veštačkim svetlom) da fotografišem one ogrlice oko kojih ste se svi mnogo raspitivali. Svaka ogrlica ima traku uz pomoć koje možete da joj podešavate dužinu ili čak da je nosite i kao narukvicu (jeste ogromna i masivna ali super izgleda ):

Takođe sa trakom i podesive dužine s tim da ako skinete trake ostaju vam metalne (za)kačaljke koje su gajke (ono kroz šta provlačite kaiš na farmerkama/pantalonama) – friendly

Vidimo se u subotu i pijemo neku kafu zajedno. Može?

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Pravi rolerkoster. Celu prethodnu sedmicu sam odlazila u krevet tek oko 5-6-7 ujutru i budila se oko 12-13h, a onda se za par sati smrači i (normalnim) ljudima je skoro gotov dan, ali ja tek tad živnem. Kreće ušivanje, motanje žice, seckanje materijala, lepljenje (sopstvenih prstiju superlepkom), nizanje bisera, vezivanje mašni…

Iskreno, u nedelju sam zaspala ispred pola osam ujutru i probudila se oko 10 (moraju se nalakirati nokti!) i samo sam mislila kako da se ne strmeknem na putu ka KC Gradu. Uglavnom stigoh živa, jedva se raspakovah (note to myself: Jelena, na Modi su mali stolovi, zapamti već jednom), okitih jelkicu (ne znam kako je nemam na fotkama ) i uz topli nes Moda je počela.

photo via Iva Brkić Keewee

Poznati šalovi sa dugmićima:

Nepoznate ogrlice:

Nepoznati rajf za kosu koji pomalo liči na one ukrase za kosu koje sam pravila letos od svile. Ovo je neka zimskija i novogodišnjija varijanta:

Veliko prstenje je bilo kontraverzno i zbunjujuće. Mnogi su mislili da su broševi. Ne znaju ljudi da imaju posla sa mnom, megalomanom za prstenje.

Poznati cvetovi i nepoznate i predivne čestitke koje pravi moja drugarica Željka (Željka, pravi još i šalji fotke!)

photo via Magrit

Rukavice sa šljokicama:

I za kraj myself. I ne, ne kezim se zato što ne mogu da zatvorim novčanik od para, nego što me teraju da “poziram” sa novčanikom:

photo via Magrit

A sad malo i druge da pustim. Do mene je bio najdivniji štand na modi sa prepredivnim lutkama mišicama, žapcima, kucama,… koje pravi Olga S.

Branke se sećate iz mog intervju posta:

Kolekcija Tetris nakita od plastike by Maar complementos:

A sad moje keramičarke koje su na ovoj Modi prevazišle same sebe. Prva komšinica Marija Bogdanović:

Ivana Špoljarić:

Famous Iva Brkić Keewee:

Iva Kukurić:

Milica prasica:

Marija Seman:

Čuvene Yoladin torbe od papira:

Sa donjeg sprata vam predstavljam Ivu Bošković koja pravi superslatke majice (fotku ukrala od Marine jer sam zaboravila ja da fotkam)

I za kraj jedno ogromantno hvala

• Marini i Anji za pomoć u pripremama (sve one kutije na štandu su one zapakovale)

• mojoj sestri što je nosila svu ratnu opremu

• Neni za podršku i raspitivanje u pauzama između slavske hrane i još slavske hrane

• Ivanki (Sladak život) što je došla da me upozna

• Magrit na poseti i fotkama sa njenim divnim fotoaparatom (ovo sam ja sad ljubomorna )

• Bubullini glavnom majstoru kada je ovaj sajt u pitanju jer je čak i most prešla zarad mene i Mode

• i Željki, Milici, Bojani, Gaji i Kaći – na poseti i kafi, vodi i grisinama 

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Kalenić pijaca je moja prva pijačna ljubav. Možda i jedina. Svaka ima neku svoju čar, ali moj Kalenić je najbolji . Imam svog čiku za krompir i luk, čiku za projino brašno, od juče sam možda pronašla tetu za paradajz (mnogo sam lutala u području paradajza), onda imam tetu za nakit, čiku za satenske trake, tetu za domaća jaja, tetu za maslinke, čiku za šampinjone i bukovače,…

Juče sam prilično kasno otišla na Kalenić, pa nisam uspela da ga uhvatim u punom sjaju ili da budem preciznija – u punom šarenilu. Evo par fotki od juče i par uljeza sa ranijih shooting-a

Lubenice kad sam videla, ostala sam zabezeknuta. Nikada nisam videla ovolike. Jedna zauzme skoro celu širinu tezge. Čovek koji ih prodaje je video da sam šokirana pa mi je objasnio da je to neko specijalno seme iz Grčke, a da su gajene u Vojvodini. Kaže da je ovo prvi put da su uspeli da prestignu Grke u slatkoći lubenica. Iz sledećeg obilaska Kalenića, vraćam se bar sa četvrtinom jedne ovakve

Mislili ste da na Kaleniću ne može da se shopping-uje? Grdno ste se prevarili.

I za kraj, ruže iz kade. Kupljene na Kaleniću, savršenog oblika i savršene boje. Nisam imala dovoljno veliku vazu, pa sam ih privremeno smestila u plastičnu vanglu za veš i u kadu

PS: tražim čiku ili tetu za sir, ako neko ima preporuku…