Dogovaramo se za kapućino u podne u jednoj od vračarskih bašta. Puna kesa materijala, biramo paletu. Buduća mlada i ja. A ja u šoku: rekla mi je da ponesem i materijale u bojama…

Čekajte ljudi, pa ovo će da bude nešto zanimljivo. Ogromno radovanje unapred, još ogromnije posle razmene par rečenica. To je onaj trenutak kada shvatite da razumete šta vam je posao i kad znate unapred da će biti sjajno.

Paleta:

Detalj:

Njegovo visočanstvo, cvet:

Mah mah za Milicu i što manje stresa kad ionako znam(o) da će biti super

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Rizikovala sam i opet otišla na sajam venčanja iako sam mislila da posle onog fijaska od prošle godine ( pisala sam o njemu ovde Sajam venčanja u Beogradu) neću imati hrabrosti da nogom kročim na još jednu takvu manifestaciju. Ovoga puta je bilo malo bolje, priznajem.

Studio Prostor volim. Oduvek. Nisu izložili baš sve koliko su mogli, ali opet dovoljno da steknete utisak o čemu se tu radi. U centru pažnje venčanica Vere Wang:

Pa najlepša haljina koju sam tog dana videla (ne znam čija je):

I neobično lepe vizit-karte:

Eto, tri fotografije, moj prvi štand i već imamo pobednika čitavog sajma . Ali idemo dalje…

Dekoracija venčanja – tema koju sam vrrrrrrlo intenzivno istraživala prethodnih mesec dana. I došla do zaključka da je ponuda na tržištu potpuno jednolična. Svuda mašne od organdina, svuda kristali po stolu, svuda iste pozivnice… Da moram sutra da se udam, ne bih se udala . Da me ne shvatite pogrešno, nije sve što se nudi ružno, ima tu i zanimljivih rešenja, ali fali neka drugačijost.

Samo kaži da

Fiestatime

pozivnice Terzić

Srela sam i neka poznata lica. Mah mah Olji koja je bila na štandu Aleksandre Ilić

Venčanice na štandu modnog ateljea Čarolija:

Za kraj sam ostavila zvezdu događaja. Nemojte se smejati, ali to je luster. Potpuno genijalan i fantastičan. Nije baš u punom sjaju, ali radi (i to je u Srbiji nešto).

Kada uporedim sa prethodnim sajmom, sve izgleda mnogo pristojnije, manje je kiča, doduše manje i posetilaca i izlagača. Ovoga puta nije bilo ni torti, ni cipela, ni ukrasa za kosu, samo jedan štand sa pozivnicama, samo jedna foto radnja, samo jedna zlatara. Ali svakako napredak od prošlog puta. Doći ću im opet

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

A gde su venčanja, tu se, nekako po pravilu, nađem i ja. Ovoga puta smo u Nišu, udaje se Jovana. Jovana je naišla na moj sajt i poslala mi mejl. Znali smo da je venčanica jednostavna, da ima malo perlica, da želimo ružice od čipke i ukras za kosu.

Posle par razmenjenih mejlova, predloga, pitanja i fotografija, izrada je mogla da počne. Jedini problem je bila razdaljina, tj. nemogućnost da se uživo sretnemo i da ukras za kosu napravim tačno prema njenom licu i frizuri. Ipak se na kraju i to razrešilo zahvaljujući veštim frizerskim rukama.

Korišćeni materijali: čipka, saten, satenske trake, nec, perlice, šnalica, igla, konac, makaze, upaljač.

Rezultat:

♥♥♥

Moram da kažem još jednom veliko hvala Jovani za fotografije i veliko bravo Jovani za ceo izgled (lak za nokte je potpuno genijalan, šalji nam šifru ). I naravno da pošaljem želje da vam svaki dan bude nasmejan, ostalo ćete lako .

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Već dugo, dugo planiram da napravim ovaj katalog. Imam gomilu materijala od kojih mogu da pravim cvetove i uvek je problem kad neko poručuje cvet da se sporazumemo oko boje. To se najčešće završavalo tako što ja kao ludak sa materijalima, velikim belim papirom i fotoaparatom u rukama hodam unaokolo, tražeći najčistiju haubu nekog automobila na koju bih poređala sve to i fotografisala (jer se jedino na dnevnom svetlu lepo vide boje). Pa dobro, malo me čudno gledaju prolaznici, ali šta sad….

Konačno je tome došao kraj (bar na neko vreme dok se nove zalihe boja ne usele u moj stan). Hameru, materijalima i fotoaparatu su se u ovom projektu pridružili još makaze, lepljiva traka i marker. I nastalo je ovo:

klikom na samu fotografiju, otvarate je u originalnoj (većoj) veličini

A ovako je izgledala moja okolina dok sam radila. Inače, i sama sam se iznenadila koliko materijala imam. Mislila sam da je brojka tu negde, oko desetak različitih nijansi. A ispostavilo se da su (za sad) čitave 24.

Kad mi je teško da smislim kako da nazovem neku boju, jednostavno preskočim. To nije problem. Ali jeste problem to što zaboravim da sam je preskočila, napravim gomilu fotki i shvatim da su sve bezvredne.

Pa od početka. I dalje bez inspiracije kako da nazovem boju br. 13, pa sam odlučila da budem tradicionalno skromna:

Boje pod brojevima 18. i 20. su grozno ispale (Marinaaaaaaa, hajde da fotkamo i tvojim “aparatićem”, ovo je vapaj ), pa zato još ova jedna naglavačke fotka gde se malo bolje vide.

To je to.

Šalim se, evo ga i iznenađenje. Eto nam leta. Cveće je in. Ja pravim cveće. Vama se sviđa cveće.

Ja poklanjam cveće, komada DVA. Vaše je samo da ostavite komentar i u komentaru da naznačite koja vam se boja najviše sviđa. Ako vas izvučem, od tog materijala dobijate cvećku

Još samo jedna malecka napomena: nisu svi materijali podobni za sve oblike cvetova koje pravim. Ukoliko se vaša želja ne poklapa sa mogućnostima izrade, moći ćete da izaberete neku drugu boju ili drugi oblik cveta.

edit: zaboravih da kažem da pokloniranje traje do ponoći u četvrtak 26. maja. To je poslednji momenat da ostavite komentar, u petak objava dobitnika

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Ili savršeno neobično.

Pre par dana sam naletela na fotografije sa venčanja kakve nikada ranije nisam videla. Zveknuo me šareniš u glavu toliko da sam odmah znala da ću morati da ga podelim sa vama.

Mexican ispired. Cinco de Mayo. Šareno. Veselo. Neobično. Eye catching.

Marijači, po tradiciji.

Najšareniji, a opet najdivniji bidermajer:

Pinjataaaaaaaaaa. Jao što je meni ta pinjata kul. Volela bih da svakog četvrtka (ne znam zašto četvrtka) imam jednu da razvalim.

photo via Greg Blomberg Photography

Baš umeju ovi meksikanci.

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla