*ovo nije sponzorisani tekst, već tekst najveće moguće podrške sjajnom projektu.

Ovim tekstom podržavam mlade ljude da donesu samostalnu odluku o svom budućem zanimanju i projekat “Profesionalna orijentacija u Srbiji” koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije. Cilj projekta je da osposobi mlade da promišljeno, valjano i realno odluče o izboru zanimanja a potom i obrazovanja, da planiraju karijeru i uključe se u svet rada.

Davno mi je palo na pamet da bih mogla da napišem tekst na ovu temu. Ako se dobro sećam (a dobro se sećam ;) ) čak sam i započela par tih postova, ali ih nikada nisam objavila. Neki su mi delovali suviše lično, neki su mi delovali “jao, Jelena, pa koga je briga da čita o tome!?!”, a neki su se samo krčkali u glavi i ostali u nekom zapećku.

Elem, prvo obrazovne činjenice:

  • završila osnovnu školu kao vukovac (išla na takmičenja iz srpskog, matematike, engleskog i recitovanja)
  • završila osnovnu muzičku školu (drugi kažu da sam bila super talentovana, išla na takmičenja, ali sam u poslednjoj godini htela čak i da odustanem… ipak je dovela do kraja)
  • želela da upišem uporedo srednju muzičku i gimnaziju, ali je bilo nerealno putovati u drugi grad u muzičku, pa sam se zadržala na gimnaziji
  • upisala prirodno-matematički smer u gimnaziji (objašnjenje br. 1)
  • završila gimnaziju kao vukovac i jedan od đaka generacije
  • položila prijemni ispit na Saobraćajnom fakultetu, kao prva na rang listi, upisala smer telekomunikacije (objašnjenje br. 2)
  • i dalje apsolvent na Saobraćajnom (iznenađeni? razočarani?)
  • pre par meseci prvi put javno izgovorila da bih upisala privatni fakultet (objašnjenje br. 3)

Objašnjenje br. 1:

kako je bilo:

U Čačku nemate baš neki izbor. Ako ste dobar đak, put vas vodi pravo u gimnaziju. Ali dobijete “luksuz” da birate između prirodno-matematičkog i društveno-jezičkog smera. Meni su tetka i ujak objasnili da je prirodno-matematički bolji (a i više sam volela da vežbam matematiku, nego da učim razne društvene nauke) pa sam taj smer i upisala. Nisam pogrešila.

kako je moglo da bude:

Ja tada nisam imala predstavu da postoji mogućnost da se upiše srednja škola u nekom drugom gradu. A nisam imala ni predstavu koliko sve različitih srednjih škola ima. Ne znam baš da li sam u tom trenutku ni bila spremna da se odvojim od porodice, ali svakako bi bilo lepo kada biste imali nekoga ko će vam sve objasniti – šta je srednja stručna škola, šta je gimnazija, šta možete da radite kad završite jednu, a šta kad završite drugu, gde živite ukoliko upišete školu u drugom gradu,…

A da ne pričam o mogućnosti da vas neko odvede u npr. poslastičarnicu gde na licu mesta možete da vidite da biti poslastičar ne znači sedeti u svojoj poslastičarnici i diviti se lepim kolačima, nego ustajati svako jutro u 5h, pa nositi džakove brašna i šećera, pa se kuvati pored rerne, nervirati zbog poreza i doprinosa i svako veče završavati ribajući kuhinju. Ma idila… ;)

Objašnjenje br. 2:

kako je bilo:

Teško. Ne zato što je spremiti prijemni nešto za šta je potrebna svemirska snaga, nego zbog toga što nisam znala šta želim. Jedino u šta sam bila potpuno sigurna je da mi je lakše (i da više volim) da npr. vežbam zadatke iz matematike, nego da učim teoriju bilo čega (eh, da mi je neko rekao koliko se teorije uči na svakom kursu matematike…).

kako je moglo da bude:

I to “eh, da mi je neko rekao…” je ovde ono glavno. Ovaj projekat pokušava da pomogne mladima da ne dođu u “eh, da mi je neko rekao…” situaciju, jer oni vam kažu. Baš zbog toga ga podržavam svim srcem i pomalo žalim što nije postojao u vreme kada sam ja donosila bitne odluke.

Objašnjenje br. 3:

Da budem iskrena, do pre par meseci zaista sam mislila da ću u jednom trenutku smoći snage i položiti preostale ispite na Saobraćajnom fakultetu. A onda sam stavila na papir čime se sve u ovom trenutku bavim, čime želim u budućnosti da se bavim, kako dotle da stignem (a da mogu da spavam bar 5h svake noci) i došla do zaključka da fakultet moram da završim i da to neće (bar ne u ovom trenutku) biti Saobraćajni.

Pa radne činjenice:

  • počela da učim kako se pravi nakit (sama, kasnije uz svesrdnu pomoć interneta)
  • napravila FB fan page LoveLeyla (jedini prozor u svet, dok se nije rodio sajt)
  • rodio se sajt (zahvaljujući Bubullini) na kome sam počela (i naučila) da pišem blog
  • savladala osnovne veštine korišćenja (ponašanja i promocije) društvenih mreža (sama, uz pomoć interneta)
  • započela rad u ateljeu Milene Čvorović kao predavač na kursevima izrade nakita
  • sa dve drugarice započela još jedan posao – dekoracija venčanja Kako sam se nadala (u kome beskrajno uživam i učim nove stvari)

*ovaj ponavljajući deo “sama, uz pomoć interneta” je jedna vrlo zanimljiva stvar. Porodica mi baš i ne veruje da se na tom internetu nešto korisno može naučiti, a velika većina ljudi nije svesna koliko znanja se može pronaći online (topla preporuka za ceo blog, a u skladu sa temom i za ovaj post Trendovi u obrazovanju: učenje na daljinu). Naravno, to ne znači da vam se to znanje samo od sebe nađe u glavi. Potrebno je ozbiljno vreme za čitanje, učenje, planove, analize, (uspešne i neuspešne) pokušaje u praksi, izučavanje tuđih grešaka, sprovođenje svojih grešaka, a onda i njihovo ispravljanje.

I tako… Ceo život volela matematiku, a završila u nakitu i venčanjima. Srećna sam, mada sam mogla biti srećna i malo ranije. Ipak, fali mi diploma. Meni lično, ne da bih je nekome pokazala. Moj tata kaže da sve što započnem treba i da završim (to su se on i Mooshema urotili protiv mene – Profesionalna orijentacija – od smaka sveta do ravnoteže u svemiru. I tako u krug.). A ja bih ipak dodala – dozvoljeno je usput promeniti smer kretanja, malo krivudati, naročito ako ste sigurni da ćete do cilja svakako stići.

E da, kako god okrenete, učićete ceo život. I to je ono što je najlepše. Možda vam deluje zastrašujuće, ali je stvarno, stvarno kul (e zbog toga je bitno dobro odabrati na početku).

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Komentari:


  1. Nema drugačijeg puta sem učenja celog života. And I wouldn’t have it any other way :)

    Super mi je projekat, baš lepo što si ga podržala. Kontam da bih i ja imala da kažem koju o promeni putanja, učenju kroz sve što sam radila dosad (iako to nije puno, naučila sam štošta). Možda i ja sednem pa skuckam koju mudru :D

  2. Stvarno si to divno rekla!!!

  3. Živa istina! ;)

  4. A jeeeecki, super si ovo kazala… Ja takodje mislim da je taj tip informacija vazan za decu koja su ozda neodluchna. Nisu svi oni za ekonomiju i prava… kekek
    Sa druge strane, postoji toliko ljudi koji su zavrshili fakultet, a kasnije se ni dan nisu bavili tom profesijom. Smatram da se na fakultetu ne uci samo struka. Studiranje je i menza i zurke i ziveti odvojeno od porodice i padanje ispita,… Sve to te posle pripremi da budesh vredniji, odgovorniji i siri… A bavish se onim sto te cini srecnm… Josh kad od toga mozesh i da zivish… Milina :)

  5. Jelena Glišić
    28. 11. 2012. 16:18

    @bubullina: piši, piši. obavezno!

    @pticica: :*

    @marija: hvala, m. :)

    @marina: e da, jeste. taj odvojeni život je posebna i sjajna prilika za odrastanje.

  6. Pronašla sam se ovde barem tri puta dok sam čitala! :D Baš sam juče pričala sa Jovanom (članicom tima PO u Srbiji) o tome i koliko je bitan deo obraćanja mladim ljudima. Inspirisala si me. :*

  7. Jelena Glišić
    28. 11. 2012. 22:41

    :*

  8. Kod mene je bilo mrvicu drugačije… u velikom gradu sam imala itekako puno opcija, ali kako sam bila iz radničke obitelji, svi su mi preporučali da završim neku strukovnu školu i počnem što prije raditi… a kompjuter – to je bilo nešto na čemu se igraš… :-/
    Nisam se dala, krivudala sam malo, ali sad sam konačno na putu na kojem želim biti :)
    Volim happy end :D ;-) )

  9. Čini mi se da manje više svaka treća osoba prođe slično, pre svega mislim na ovaj deo da većina nema tačnu predstavu u šta se upušta kada bira srednju ili fakultet. Koliko sam samo puta čula “Upisaću pravo, volim da se svađam”, i sva druga slična nelogična uverenja. I sama se ponekad pitam što sam pravila izbore koje sam pravila iako znam da bih uvek isto izabrala, i to ne zato što su loši već zato što neki nemaju mnogo smisla u ovoj zemlji, ali zato je tu internet i sve njegove mogućnosti, jer kad znaš čemu težiš sve kockice će se pre ili kasnije uklopiti :)

  10. To je sjajna stvar, kad sam bila mladja silno sam zelelada se posavetujem sa nekim… Ali guess what u nase vreme nije postojalo :)
    Ja sam svakako vrlo dobro znala sta zelim da budem kad porastem (i jesam i to, a i porasla :) )
    ali da su mi one godine, a ova pamet sebe bih poslala na neku istoju umetnosti napr. A ovime bi se bavila, pa bavila.
    Sta su mi trebale one silne politike, ne znam :)

  11. bravo Jecka za ovaj post! izgleda da se mi sto lutamo prepoznajemo, i tako zapocinjemo druzenje! ;)

  12. Pixie
    04. 01. 2013. 22:32

    Svaka cast na textu!
    Pronasla sam se, posto i sama zavrsavam fakultet sa kojim nisam sigurna sta mogu, a u poslednje vreme i sta zelim. Eh, a tako sam puna entuzijazma bila pri upisu. :)

    No, izrada nakita i sivenje mi se sve cesce mota po glavi, mozda se oprobam u tome. :)

  13. Svaka cast za tekst…drago mi je da si ga napisala i ne poklekla zbog brige da li to iko zeli da cita. Naravno da zeli! (mada i mene more takva razmisljanja kad god mi dodje da pisem nesto o mom zivotu).
    Ne znam sta je gorre…ne znati sta zelis u zivotu i zalutati dok se ne pronadjes; ili znati sta zelis, a opet zalutati. Dok se vratis na kolosjek, bijesan si zbog protracenog vremena. to se sa mnom desilo, jos se ne opasuljujem, takodje kao vjecni apsolvent. Ambicije mi nisu male, zelim i jos obrazovanja, ali prioritete sam postavila time sto sam postala majka, te je sve drugo jos koju godinu u drugom planu. Hvala Bogu na kompjuterima i internetu, pa se necu ohladiti od rada na licnom i poslovnom napretku.
    Anyway, to nije bitno. Sjajno je sto postoji taj projekat, nadam se da ce pomoci svim mladim ljudima u njihovom izboru.
    pozz

  14. Acilim
    31. 01. 2013. 23:01

    Ja sam jedna malo ,, tj malo malo vise starija dam koja ima celog zivota radoznao duh i odavno nisam tako uzivala citajuci neki tekst kao tvoj,,Drga moja i ja sam davno , veoma davno studirala ono sto sam morala zbog stipendije i postala inzenjer i mada sam volela i matematiku i hemiju srce mi ostalo medju bojama ,platnima ,slikama ,Savet stare dame : idi putem krivudavo ili pravo do diplome,,nece se ona baciti, moze samo da ti iz nekog budzaka bude podsticaj kad ti zatreba a oslusni svoju dusu i samo napred ka onome gde te vodi tvoj kreativni nemir.. a i ono sto nije zanemarljivo uvak se taj put na kraju isplati beskarjnim zadovoljstvom a i novcem sto uopste nije na danasnje vreme zanemarljivo..Srecno