Dobar sladoled ne poznaje godišnja doba. On se ceni i u avgustu i u januaru. U januaru možda još i više s obzirom da ga ima manje … A kada uzmete u obzir činjenicu da  one stare beogradske poslastičarnice izumiru i da smo ostavljeni na milost i nemilost industriji, onda još više cenite pojavu nove sladoledionice u Beogradu.

Prvo što vas dočeka kada uđete u Moritz Eis je tabla sa gomilom novih, starih, poznatih, iznenađujućih i neočekivanih ukusa. Taman da vam malo pomuti mozak, čak i ako ste mislili da tačno znate po šta ste došli:

Kako nam je divna devojka koja tamo radi dozvolila da zavirimo u svaku sladolednu rupu tako nam je odluka postajala sve teža. Da li malagu?

Ili kajsiju?

Ili moku? Cveklu i hibiskus (btw ja mrrrrzim cveklu, ali ovu sladolednu bih rado klopala)? A malinu? Jaooo pomorandža i đumbir, pa kako od toga sladoled (izgovorim ja, probam i nije loš!)? Odluka je pala na klasiku – čokolada i lešnik (jer ja imam tu logiku da ako su klasici vrhunski, teško je izvodljivo da ostali budu loši), a sestra je uzela belu čokoladu i kajsiju.

Inače kada uđete u Moritz Eis sladoledionicu zapahne vas neki svež miris npr. nane i limuna ili tako nekog začinskog bilja ♥

fotografija objavljena i na sajtu Ideas Everyday

I kada konačno uspete da ubedite sebe da su vam dve porcije sasvim dovoljne, izađete napolje, pa još jednom (čežnjivo) pogledate unazad, a oni vam prirede ovo… (čisto da vam ne bude svejedno što odlazite )

Evo me, već planiram sledeći odlazak… Možda se i sretnemo

*inače se Moritz Eis nalazi u YBC (YuBiznisCentru) na strani koja gleda ka SIV-u, pa malo bliže Dunavu (e recite kako sam vam objasnila… uglavnom imate na njihovom sajtu i sličicu )

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Na Vračaru, u Kičevskoj, nekada se nalazila prodavnica koju smo iz milošte zvali Banditi , pa se zatvorila. Pa se onda otvorio second hand shop, ali se i on zatvorio. Već sam pomislila da je to jedan od onih lokala u kojima svaki biznis propadne. Sigurno znate za ta mesta, crne rupe za sve poslovne ideje. Dugo nisam prolazila tuda računajući da je lokal ili prazan ili privremeno pun. I onda jednog dana prođem, a ono bele cigle, kristalni luster, stari kredenac, drvene rasparene stolice…. Žurila sam, ali sam se sutradan vratila. I poljubila vrata. Ah, to me nije sprečilo da zalepim nos uz staklo i u pozadini ugledam ceo jedan crni zid, rođen da bude ispisan belim slovima od krede. I dalje nisam znala šta će se tu otvoriti.

Narednih par dana sam stalno imala neka posla koja su me terala da prođem Kičevskom. Lažem, naravno da nisam, nego špijun u meni nije odustajao . Mada, realno, šta god da se otvorilo bila bih im stalni posetilac. Ja sam od onih koje padaju na pakovanje . I osvanuo je dan, pojavila se srebrna vitrina i moj mozak (koji je do tad prelistao sve moguće i nemoguće poslovne ideje) je mogao na odmor. Hrana – to je bilo konačno rešenje.

Pa da se upoznate – ovo je Chez Olivera (Kod Olivere), restoran(čić)  u čiji su dizajn prste umešale devojke iz Remake studija (sad je jasno zašto se moj nos lepio za njihove izloge) i u kome možete sesti i jesti ili poneti hranu sa sobom.

A hranu sprema divna Olivera koja svako jutro obilazi tezge na Kalenić pijaci, traži inspiraciju i kupuje sveže namirnice. To znači da ne postoji sedmični meni, nego sve zavisi od inspiracije kuvarice. Svakog dana na tabli su ispisana jela koja su tog dana na meniju, tako da možete da birate, mislite se između grčke musake i paprikaša sa noklicama, potaža od celera i piletine sa povrćem ili one u četiri sira.

Možda omiljeni detalj Kod Olivere jesu žene sa crvenim nosevima:

photo via fRashion

photo via fRashion

Ja već imam dogovoren ručak za ponedeljak, a vama preporučujem put pod noge, pa umesto da klopate picu ili sendvič, svratite na čorbicu i grčku musaku ili šukrut (probala ja, nisam lupila). Pa pitu od bundeve ponesite za kasnije . Viljuške i kašike čekaju na vas…

Radno vreme je ponedeljak-subota od 11-19h, a telefoni (ako ste u prolazu pa biste samo da pokupite svoje kutijice) 011 344 09 73 i 060 380 84 16

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Cela prethodna sedmica je bila ispresecana mnogim obavezama. Plašila sam se subote jer sam znala da imam tri bitne stvari na to do listi. Prvo venčanje sa Kako sam se nadala, onda promocija u zlatari Stefanović 1886 i za kraj poslednja tura revija na Belgrade Fashion Week. Mislila sam da ću već posle dekoracije venčanja biti neupotrebljiva, ali ne mislim ja baš uvek najpametnije (uh, ovo nije bilo baš lako priznati )…

Uglavnom: subota, dekoracija za venčanje je gotova, mašem na sred ulice, hvatam taksi i milimo ( ) novobeogradskim bulevarima. Izgleda da je ceo Beograd uspeo da se spakuje u Ušće, bar tako deluje spolja. Sve vri. Ulećem unutra i zajedno sa Ivankom stižem na pravo mesto. U zlataru Stefanović su nas pozvali da bismo se upoznali i da nam predstave nove kolekcije nakita koje su im stigle. Između ostalih, tu je čuveni Tiffany & Co. i dogovorili smo se da sledeći put doručkujemo ispred te vitrine .

A ovoga puta nismo doručkovali, ali smo svakako uživali – onako blogerski:

Fantastične Pilgirm narukvice:

Oko prstenja je već postalo opasno, nismo mogle da odolimo a da ne probamo (i fotkamo) barem sve

Moja dva favorita:

Pa ono glavno!

Ljubav na prvi pogled:

Ekipa:

Svaka devojka je dobila i poklon, ovo je moja slatkica-narukvica (inače, dok smo oduševljeno razgledale izloženi nakit, zaposleni u zlatari Stefanović 1886 su pratili ispred kojih komada ispuštamo najglasnije uzdahe, a prethodno su pokušali i putem naših blogova da pretpostave šta je to što bi nam se najviše dopalo, pa da nam to i poklone #RESPECT i #KlanjanjeDoZemlje)

photo via fRashion

Ne znam koliko pratite IT blogove, ali ponekad na početku njihovih postova možete pročitati napomenu “ovo je sponzorisan post”. Iskreno, mislim da je ta praksa vrlo fer i korektna prema čitaocima, jer je danas vrlo lako izgubiti blogerski kredibilitet (koji se dugo i naporno gradi).

Na početku ovog teksta ne postoji takva napomena, a razlog je vrlo jednostavan. Ovo nije sponzorisani post. Niko mi nije rekao “mi tebi damo poklon, ti (o) nama napišeš post”, već sam prisustvovala jednoj od najkulturnijih promocija ikada (počevši od pozivnica, preko toga da su domaćini uskladili vreme sa našim  obavezama, pa sve do sjajne atmosfere i društva na promociji). Još jednom im se od srca zahvaljujem na tome što su normalni i divni i vaspitani i pristojni. Uživala sam.

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Pomeri se sat, mrak se prerano pojavi, radijatori su topli, šolja kakaa se svaki dan šćućuri imeđu monitora i zvučnika na mom stolu, a ušunja se i poneki kolačić. Miriše na zimu…

A čim zamiriše na zimu, iz mojih ormana počinju da izviruju mekane vunice, zlatne šljokice, metri obojene merino vune, zašuškaju igle od bambusa i provire u martu urolane table od filca.

photo via mmmcrafts

Sa mirisom zime došlo je i vreme da se u moje radionice u ateljeu ArtyFashionParty ušunja i filc. Ove subote (5. novembar) počinje, po prvi put, radionica filcanja. Naučićemo šta je to filc, od čega se dobija, koje su metode filcanja, pravićemo nakit, aplikacije i još neke zanimljive stvari. Kurs traje 4 časa koji će se održavati subotom od 15-17h na već poznatoj lokaciji, Neznanog junaka br.11.

photo via kirstenrickert

photo via croqzine

Osim filca, nastaviće se i kurs izrade nakita od perlica i žice (pravimo minđuše, narukvice, ogrlice, prstenje, učimo kako se pravilno savija žica, koralnu tehniku i još puno toga). Perlice se održavaju takođe subotom, traju 4 časa, na istoj adresi, u terminu od 17-19h.

Od predznanja je potrebno da umete da se odlučite između toplog i hladnog kakaa, zelenog i voćnog čaja, keksa i krem bananica

Prijaviti se možete na mejl jelena@loveleyla.com
i vidimo se u subotu….

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Nema me na prodajnim izložbama. Razloga ima, ali o njima u nekom ozbiljnijem postu. Ovoga puta sve nešto lepo (što kaže Deda Bor). Kratak rok za pripremu doveo je do praznjikavog stola, ali i do toga da sam provela jedan divan dan. Pogled na Dunav, vreme savršeno, oko mene perlice, igle, konci, cvetovi,… Društvo očekivano i neočekivano mi je posebno ulepšalo dan.

Pojasevi…

Čini mi se da ove niste videli ranije…

Veliki cvetovi koje sam završavala na licu mesta. Ušivanje, druženje, til i obala reke. Od sad ću stalno tako.

Marina manekenka. Sećate se onog posta Imam najbolje mušterije na svetu vol. 2? Odatle je zeleni kamen

Zelena šljokičasta srca ste videli, ali ne u ovom izdanju…

A iza mojih leđa, besplatna radionica veza…

Marina (koja je ovo fotkala) i Maja Uzelac nisu nikakav rod, koliko znam…

I za kraj, iznenađenje? Može?
Ostavite komentar i u njemu navedete da li biste želeli crnu, žutu ili plavu mašnu na rajfu (kao ove sa fotografije):

Ko bude imao najviše sreće, stiže mu poklončić sledeće sedmice. A povod? Pa recimo da je ovo bio, tu negde – 100. post na blogu . Komentare pišete do srede 10. avgusta, do 15h. Ovoga puta, nagradna igra važi samo za teritoriju Srbije (mada ako niste iz Srbije, a imate nekoga u Srbiji kome bih mogla da pošaljem nagradu, pa da vam je on prosledi, to može )

Hvala M. za fotografije, uskoro će biti i poslovnih ponuda za tebe kao profi fotografa ♥.

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla