A mogla sam i ovde upotrebiti onaj naslov što koristim za venčanja: Kako od jednostavnih cipela napraviti nešto posebno. No dobro, naslov je nebitan (da me sad čuje Tanja Kolegijum Vehovec, dobila bih batine). Bitno je to da sam već duže vreme želala da napravim nekakve ukrase za cipele i da sam imala nekoliko ideja (ove koje ćete ovde videti su u principu već viđene, samo kao rajfovi/šnalice/ukrasi za kosu/broševi…).

Čitav problem je bio u tome što nisam imala odgovarajuće klipse na koje ću da prikačim taj svoj ukras. Pokušala sam da improvizujem sa klipsama za minđuše, ali one su drugačijeg oblika i kada hodate urezuju se u nogu i to užasno boli. I tako su ideje čamile u mojoj glavi, dok nisam naišla na jednu divnu radnju u kojoj radi jedna divna teta Dubravka koja pravi cipele (biće jedan ceo post o njoj, samo da mi se vrati fotoaparat). Preko nje sam uspela da nabavim specijalne klipse za cipele, došle su među nas direktno iz Italije. Bacila sam se u fensere

Ah da, ukrasi za cipele.

Oprostite na nefotogeničnosti mojim cipelama. Bilo je planirano drugačije ali se namestilo da sam samo ove imala na raspolaganju kad je bilo fotkanje.
U narednom izdanju ukrasa za cipele, gledaćete:

• dve iste cipele sa istim ukrasima
• lepše cipele
• veće, mnogo veće cvetove zakačene za prednji deo cipele
• veće, mnogo veće cvetove zakačene za zadnji deo cipele
• cvetove od novih materijala
• mašne od novih materijala

Do sledećeg čitanja (da ne kažem gledanja)…

… Love Leyla

… je konačno spreman za svoj prvi nastup pred publikom. Plela sam ga 3 dana i prilično je pufnast, vunica je po sastavu 100% akril (sintetika) ali je baš mekana i prijatna na dodir. Vezuje se satenskim trakama u mašnu i planiram da sledeći put pustim malo duže trake. Možda čak i šire, videću. Ovo je tek prva varijanta, svaka sledeća mora biti bolja

A sada, njegovo pufničanstvo, šal:

Mislim da će još zanimljivije izgledati kad se iskombinuje uz neki dobar jesenji/zimski outfit. Manekenke, vratite mi se (kad smo ovo fotografisali, obe su bile van Beograda), tako da se nadam da će biti još koja fotka sa živim ljudima da biste stekli bolji utisak.

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Početak je skoro uvek isti. Ispred sebe prospem inspiraciju. Ovoga puta su to bile satenske trake i kristali (pokušala je i neka čipka da se uvali u kombinaciju, ali sam joj zabranila pristup).

Slično kao kad slikar pred sobom ima belo platno, pisac beli papir, bloger prazan word ili notepad dokument… Teško je početi, a posle se kristali sami slažu.

Pošto popunim celu satensku traku, počinje (nekad i višesatno) ušivanje. Ja nekako ne verujem u lepak. Mnogi bi sebi skratili muke i samo zalepili kristale na saten, ali ja samo zamišljam kako mladi u sred opštine/kolceta/crkve otpada kristal i potpuno se uspaničim i uhvatim iglu i konac. Što je sigurno, sigurno je. Jeste da to traje i traje i traje i traje… ali  bar sam sigurna da prodajem nešto što nije za jednokratnu upotrebu (ovi pojasevi se pozadi vezuju tako da nisu ušiveni za venčanicu pa se mogu nositi i preko drugih haljina, na farmerke+belu košulju+sako ili nekoj trećoj kombinaciji).

Pošto sam svaki kristal osigurala koncem ugledala sam kristal-til. Svetlo siv sa srebrnim odsjajem (koji se na fotografijama ne vidi, ali dobro) bio je savršen uz ovu kombinaciju.

Prišivanje tila je trajalo prilično. Fora je u tome što sve mora da se radi ručno, jer su ovi kristali ispupčeni i postavljeni do same ivice satena tako da mašina za šivenje ne moše da odradi posao umesto mene .

Ovako to izgleda sa zadnje strane.

Neeeee, ušivanju još uvek nije došao kraj. Govorili su meni: zadnja strana se ni ne vidi, pa šta ima veze ako nije savršena, nemoj se zamlaćivati i gubiti vreme, stvarno preteruješ, razumem ja da si perfekcionista ali ti si bre luda…  Ali ne vredi. Ne mogu tako. Meni je to nedovršeno (nesavršeno?). Razmislite malo kad kupujete npr. cipele – djon se   ne vidi, ali mora da bude savršen.

I posle još “malo” ušivanja…

… pojas je gotov i reprezentativan i sa prednje i sa zadnje strane:

Još jedan pojas je uslikan tog dana. Saten u boji kajsije presvučen u predivnu krem-svetlo roze-kajsijastu čipku:

I jedan cvet koji će završiti na pojasu:

Mada se razmišljam da ga možda prebacim i u kategoriju ukrasa za kosu. Videću.

Evo onih koji su se sigurno smestili u ukrasi za kosu kategoriji:

Ovaj poslednji ukras za kosu je takođe od kristal tila koji se presijava na srebrno, što se ovde ne vidi. Fotografisala sam ga bar pola sata, ali je izgleda moj fotoaparat glup ili možda ćorav, ne znam

napomena: post je dug i slikovit da bih pomogla i vama i sebi da prebrodimo ovu kišnu nedelju

Do sledećeg čitanja…

…Love Leyla

Iskreno, nisam neki ljubitelj leta. Priznajem, odeća je divna, cvetni materijali, pruge, mornari, boje, sandale, haljine… sve to priznajem, ali mrrrrzim onih 40C naročito kad veći deo leta provodite u gradu. I dok se ja tako radujem i uživam u ovom padu temperature, svi me popreko gledaju kao ludaka i čude se mojoj sreći

Kad je temeratura prijatna, nastaju nove stvari . Mislim da sam od kako sam počela da pravim cvetove pokušavala da dobijem baš ovakav cvet. Sve do sad to nisam uspevala (iako sam preko tih promašaja dolazila do nekih drugih, super zanimljivih, oblika cvetova). Ovaj je bio testni model i super sam zadovoljna. Imam još neka dva materijala sa teget i crvenim prugicama i mislim da će i od njih nastati po jedan ovakav cvet. Šta ću kad volim prugice. Upoznajte se:

U krupnom planu:

Posle leta dođe zima. Vuna se vratila na moj sto, igle opet u rukama. Mnogo volim da pletem, toliko opuštajuće deluje na mene da vam ne mogu opisati. Prošle zime sam nakupovala brdo različitih vunica i potrošila tri brda para. Kada su me kritikovali (osnovano, zbog tri brda para) odgovarala sam: između pletenje i posete psihijatru biram pletenje . Eto, toliko me je dovodilo u nekakvo zen stanje. Na slici ispod su neki noviteti (obratiti pažnju da su se mašne uvalile i u zimsku kolekciju) kao i neki stariteti:

I za kraj, etiketice u krupnom planu (mnogo ih volim i niko mi ne veruje kad kažem da sam bila srećnija kad sam njih dobila nego kad napravim nešto novo, možda čak i nego kad sam naučila da pletem).

Neka od najčešćih pitanja koja dobijam su: A gde ti kupuješ sve te perlice i to? A perje? Laaaažeeeeeeš da to ima da se kupi? Šljokice zašivene na elastičnoj traci koje mogu da stavim preko bretela na majici??????? Kako to misliš mogu da kupim poludrago kamenje? Pravo poludrago kamenje? Ma daaaaaaaj….

E pa da ne bi ispalo da ja lupetam, izmišljam, sama čerupam kokoške i nojeve, kopam u rudniku u potrazi za poludragim kamenjem, evo spiska. Na sva dodatna pitanja (ako ih bude bilo) odgovaram u komentarima.

Perlice kupujem:

• kod babe na Slaviji (to je popularan naziv među nama koji pravimo ove stvari ). To je radnjica koja postoji milion godina, nalazi se u Kralja Milutina (kad se krene niz Nemanjinu, prva ulica levo posle McDonalds-a, ako se ne varam piše na njoj Žika-plastika)
• kod Stele u Hobbit-u
• u Svetu Perli
• kod Hipika (najozbiljnije se tako zovu) u Gavrila Principa br.12
• u svim mogućim i nemogućim pozamanterijama
• nekada se desi i da kupim gotovu ogrlicu samo zbog par perlica koje mi se svide i raščerupam je do iznemoglosti

Najveći deo moje kolekcije perlica izgleda ovako:

E sad, perlice su jedna smrt, ako se navučete na njih. Nikada, ali nikada ih ne možete imati dovoljno. Osim što postoji milion oblika perlica iste boje, tako postoji i milion nijansi perlica istog oblika. Dokaz:

sve su crne ali u tri različita oblika

i jedne i druge su zlatne, istog su oblika, ali različitih nijansi.

Idemo dalje. Tamo gde ima perlica, najčešće ima i metalnih komponenti. Opet baba na Slaviji, Hipici, Hobbit i Svet Perli. Moja kolekcija metalnih komponenti izgleda ovako:

Ono što je meni olakšalo život, kada su perlice u pitanju, su ove kutije. Crvena je kupljena u nekoj od onih radnji sve za 100dinara, pa sam dve dobila i onda još dve kupila. Ima ih u Merkuru u onom sektoru gde stoji alat, klješta, čekići i tako te stvari i koštaju oko 300-400 dinara.

Ako nemate Merkur tu gde živite, preporučujem obilazak ribolovačkih radnji, oni nekad imaju te kutije ili opet ove sve za 100. Uostalom, uvek možete nekako da se snađete. Ja npr. držim satenske trake u kutiji od sladoleda. Sigurna sam da perlice mogu u kutije od raznih pomada.

I za kraj, moja ljubljena i voljena klješta. Dobila sam ih od Ivane koja ih je kupila u Americi i ne mogu da zamislim svoj život bez njih. Ovde nisam viđala ovako kvalitetna, ali ima ih u Hobbitu i možda u Svetu Perli. Fotkala sam ih sa cvetićem, jer su bez njega suviše ličila na zubarska klješta

Za kraj, priznanje: htela sam da u ovom postu pobrojim veći deo repromaterijala koji imam u kući, kao i gde šta može da se kupi. ALI, taj post bi imao milijardu fotografija i ja sama ne bih mogla da verujem gde sve to držim. Tako da će ovaj post izlaziti u nastavcima. Da, u nastavcima, ne u nastavku o.O

kraj prvog dela