Većina vas je čula za Modu za poneti. Posle pauze od dve Mode, eto mene ponovo među izlagačima. Ovoga puta organizatori su (opravdano ili ne) odlučili da novogodišnja Moda traje tri dana i da ne izlažu svi sva tri dana. Neko izlaže jedan, neko dva, a neko tri dana. Mene ćete videti samo u nedelju 19. decembra i to od 14-22h. Ko ne zna – Moda za poneti se tradicionalno održava u Kulturnom centru Grad (Braće Krsmanović br.4 – ispod Brankovog mosta).

A dok ne stigne ta nedelja pa da se sretnemo uživo i da vidite šta sam sve novo napravila, stiže par (da kažem ekskluzivnih :D ) fotografija sa mog radnog stola:

Til napada je naziv fotografije i samo onaj ko je nekada radio sa metrima i metrima tila, može da razume kako to izgleda. Inače, pojma nemam što sam se zatrpala ovolikom količinom tila kad ga ne koristim nešto mnogo. Ah da, svidele mi se boje: puder roze, mint zelena, ona nova ultramegagigapopularna crveno-roze i neki krem-zlatni. Žene…

til napada

til napada

Onda malo promišljanja, koji sve sastojci idu u ogrlicu:

delovi za ogrlicu

I jedan sneak peek na gotovu ogrlicu:

nesto novo ogrlica biseri kanap lanci

Perje sam kupila još prošle godine, ali tek sad imam neku ideju (mada onako u izmaglici) šta ću sa njim:

nesto novo perje

I za kraj, ruke radne žene :( (neću ovakva na Modu, bez brige :P )

nokti radne zene

Znam, malo vam je fotki, ali nemam kad… zablenem se u ove perle, kanape, tilove, lepak, žicu, perje,… i ne znam ni koje je doba dana a kamoli da se setim da fotografišem nešto.

edit 1: mnogo sam happy jer mi je facebook fan page konačno kršten i to zahvaljujući Vukašinu (hvala V) tako da me od juče na facebooku možete naći pod imenom (http://www.facebook.com/)we.love.leyla

edit 2: juče nam je facebook na kratko omogućio da vidimo kako će izgledati nove fan pages i meni su se baaaaaš svidele (možda zbog toga što ću konačno dobijati notifikacije kad neko nešto lajkuje ili komentariše, fala bogu!)

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Baš mi je kreativan naslov, zar ne? Užas. Ali dobro, u nedostatku naslovne kreativnosti cvetala je ova druga, proizvodna kreativnost. Tako da ćete danas videti neke prstenčiće (ovo im ja tepam, oni su daleko od malih, neprimetnih komada nakita :D ) koji su pravljeni po porudžbini, kao i jedan koji je isti po obliku, ali od potpuno drugačijeg materijala.

Ma što vam ja pišem, idu slike:

- pravljen specijalno za Marinu koja je zaključila da joj je baš potreban jedan mirniji prsten. A nas dve kad osmislimo mirniji prsten, on izgleda ovako :D

crveno mint veliki prsten

- sledeći je nastao po principu “lepo se uklopile boje”

zuto zeleni veliki prsten

- ovaj je nov. Crni tufnasti til je postao moj najbolji drug onog trenutka kad sam ga videla u pozamanteriji. Ovaj prsten sam pravila za sebe, ali ga je čik pogodite ko prisvojila iste večeri kad sam ga napravila. Sad moram sebi da pravim drugi. Inače, iz daljine izgleda kao da je od perja.

crni til sa tufnicama veliki prsten

Kupila sam još par traka u drugim bojama i polako ali sigurno trake postaju većinsko stanovništvo u mom stanu. A gledam ovu prvu, ljubičastu, onako ispod oka i mnogo mi se sviđa. Mislim da ću dobiti još jedan prsten. Od sebe meni.

trake

Minđuše na šafčić:

mindjuse na safcic ruza

mindjuse na safcic ruza

Još jedan šal sa satenskom mašnom. U jednoj od boja koje su mi obeležile prethodnih par meseci.

sal sa masnom

I za kraj nešto što će postati ogrlica. Samo da nađem nekog dovoljno jakog da mi pomogne da razdvojim ovaj lanac :D

delovi buduce ogrlice

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Moj prvi post na blogu je bio Kako od jednostavne haljine za venčanje napraviti nešto posebno i tu sam vam obećala fotke sa venčanja čim stignu. E pa stigle su.

Hvala Viktoriji koja mi ih je poslala i njoj i Miljanu želim divan i zabavan brak. :)

pojas za venčanicu

pojas za venčanicu i veo

veo za venčanje

pojas i veo za venčanje

Do sledećeg čitanja…

…Love Leyla

Početak je skoro uvek isti. Ispred sebe prospem inspiraciju. Ovoga puta su to bile satenske trake i kristali (pokušala je i neka čipka da se uvali u kombinaciju, ali sam joj zabranila pristup).

pojas za venčanicu

Slično kao kad slikar pred sobom ima belo platno, pisac beli papir, bloger prazan word ili notepad dokument… Teško je početi, a posle se kristali sami slažu.

pojas za venčanicu

Pošto popunim celu satensku traku, počinje (nekad i višesatno) ušivanje. Ja nekako ne verujem u lepak. Mnogi bi sebi skratili muke i samo zalepili kristale na saten, ali ja samo zamišljam kako mladi u sred opštine/kolceta/crkve otpada kristal i potpuno se uspaničim i uhvatim iglu i konac. Što je sigurno, sigurno je. Jeste da to traje i traje i traje i traje… ali  bar sam sigurna da prodajem nešto što nije za jednokratnu upotrebu (ovi pojasevi se pozadi vezuju tako da nisu ušiveni za venčanicu pa se mogu nositi i preko drugih haljina, na farmerke+belu košulju+sako ili nekoj trećoj kombinaciji).

Pošto sam svaki kristal osigurala koncem ugledala sam kristal-til. Svetlo siv sa srebrnim odsjajem (koji se na fotografijama ne vidi, ali dobro) bio je savršen uz ovu kombinaciju.

pojas za venčanicu

Prišivanje tila je trajalo prilično. Fora je u tome što sve mora da se radi ručno, jer su ovi kristali ispupčeni i postavljeni do same ivice satena tako da mašina za šivenje ne moše da odradi posao umesto mene :( .

Ovako to izgleda sa zadnje strane.

pojas za venčanicu

Neeeee, ušivanju još uvek nije došao kraj. Govorili su meni: zadnja strana se ni ne vidi, pa šta ima veze ako nije savršena, nemoj se zamlaćivati i gubiti vreme, stvarno preteruješ, razumem ja da si perfekcionista ali ti si bre luda…  Ali ne vredi. Ne mogu tako. Meni je to nedovršeno (nesavršeno?). Razmislite malo kad kupujete npr. cipele – djon se   ne vidi, ali mora da bude savršen.

I posle još “malo” ušivanja…

pojas za venčanicu

… pojas je gotov i reprezentativan i sa prednje i sa zadnje strane:

pojas za venčanicu

Još jedan pojas je uslikan tog dana. Saten u boji kajsije presvučen u predivnu krem-svetlo roze-kajsijastu čipku:

pojas za venčanicu

I jedan cvet koji će završiti na pojasu:

pojas za venčanicu

Mada se razmišljam da ga možda prebacim i u kategoriju ukrasa za kosu. Videću.

Evo onih koji su se sigurno smestili u ukrasi za kosu kategoriji:

ukrasi za kosu za venčanje

ukrasi za kosu za venčanje

ukrasi za kosu za venčanje

ukrasi za kosu za venčanje

Ovaj poslednji ukras za kosu je takođe od kristal tila koji se presijava na srebrno, što se ovde ne vidi. Fotografisala sam ga bar pola sata, ali je izgleda moj fotoaparat glup ili možda ćorav, ne znam :P

napomena: post je dug i slikovit da bih pomogla i vama i sebi da prebrodimo ovu kišnu nedelju ;)

Do sledećeg čitanja…

…Love Leyla

Iako sam planirala da moje blogovanje bude prilično redovna aktivnost, par dana posle prvog posta ja pobegoh. Sad sam se vratila na mesto borbe i nastavljam.

Nastavljam o tome otkud ja i venčanja u isto vreme na istom mestu.

Iskreno, nisam imala u planu da pravim nakit (ili bilo šta drugo) za venčanja. Imala sam jedan (tako sam tada mislila) izlet u venčanja i mislila da je to kraj. Kako se trudim da sve što napravim objavim na facebook-u, tako su tamo osvanule i fotografije sa tog venčanja. I dalje se sve nekako slučajno dešavalo. Dobila sam poziv da sarađujem sa jednim salonom venčanica, pa sam se bacila na posao i napravila gomilu novih stvari. I nastavak priče ide uhodanim putem: okačila slike na facebook, neko video i rekao svojoj drugarici, drugarici se svidelo i eto nove porudžbine.

Porudžbina je zvučala ovako: imaću jednostavnu haljinu, tako da ćemo moći da ludujemo sa detaljima (ovako zvuči porudžbina iz mojih snova). Mislila sam da mi napraviš pojas, kao onaj na facebook-u što si pravila, samo da cvetovi budu ljubicasti (kao lavanda) i htela sam veo.

Kad reče veo, ja se malo štrecnuh jer ga u životu nisam ni držala u rukama a kamoli pravila. Ali to nije običan veo. Setite se onog dela “…da ćemo moći da ludujemo sa detaljima”

Sa pojasom nisam mnogo ludovala. Evo ga u početnoj i srednjoj fazi izrade:

A veo je već priča za sebe. Počelo je vrlo stresno. Imala sam utisak da se borim protiv snežne nemani. Koristila sam dve igle u isto vreme i jedva izlazila na kraj.

Ali kako sam dodavala sve više i više tila, on je izgledao sve bolje i bolje. Cvetići su u istim bojama kao na pojasu, samo manji i druže se sa nojevim peruškama.

Otisao je od mene. Vratiće mi se na fotografijama sa svadbe (krajem avgusta) zajedno sa pojasom (koga niste videli završenog jer će biti ušiven na venčanicu). Kačim fotografije čim ih dobijem.