Neki kažu da smo nostalgični za nekim vremenom (najčešće je to mladost), neki da smo nostalgični za predmetima i ljudima. Kad smo kod predmeta, imate li kod sebe sačuvanu audio kasetu? A ploču? A disketu?

Razumem ja ovu definiciju, ali imam problem sa njom. Ne mogu da je primenim na sebe. Kako ja mogu da budem nostalgična za nečim što je postojalo i bilo popularno kad se ja još nisam ni rodila? Ne znam ni sama.

Ceo ovaj vikend sam provela slušajući muziku koja je bila popularna dok se ja još nisam rodila, ma šta rodila, nisam bila ni u planu. Ma šta nisam bila u planu, moji mama i tata su bili klinci kad je ovo bilo popularno. Osim što su mi pesme koje ću vam ovde postovati savršene, posebno me intrigiraju izvođači. Čini mi se da su svi do jednog presrećni što ih se neko konačno setio i omogućio da naprave ovako jedan divan koncert. Koncert se zvao Proleće u Beogradu i na njemu su nastupile neke od najvećih zvezda jugoslovenske i srpske zabavne muzike: Lola Novaković, Dušan Jakšić, Ljiljana Petrović, Miki Jevremović, Bisera Veletanlić, Leo Martin, Radmila Karaklajić, Neda Ukraden, Maja Odžakijevska, Dragan Mijalkovski, Nada Pavlović, Zafir Hadžimanov i grupa Lutajuća srca.

Dosta priče i pisanja, uključite uši i priznajte da ste i vi nostalgični ili kako se već to kaže.

Radmila Karaklajić – Anđelina; Zumba, zumba (1964)

Lola Novaković – Moj dragi Beograde (1962)

Zafir Hadžimanov – Bio je maj (1969) [mila majko kakav glas ima ovaj čovek...]

Bisera Veletanlić – Ne plači (1971) [njen trostruki CD preslušam bar jednom dnevno]

I za kraj (ovo će se svideti Džejn Dou koja je osvedočena ljubiteljka ESC-a jer Ljiljana Petrović je bila naš prvi predstavnik na tom takmičenju, a neće se svideti Neveni Dilparić koju ću već nečim kazniti zbog toga što 24/7 pevam ovu pesmu, jeste lepa ali što je mnogo – mnogo je)

Ljiljana Petrović – Neka to ne bude u proleće (1966)