- Prijavljivanje
Ovo mi je bio treći put da se prijavljujem na Katapult. Prva dva puta su me odbili, pa sam se valjda malo i zbog toga zainatila da moram bar jednom da učestvujem 
. Uglavnom, prijavim se, dobijem mejl da sam prošla i u njemu prvo iznenađenje. I pozitivno i negativno, sve u istom mejlu. Pozitivno se odnosi na profesionalnost i ton samog mejla (nabrojane su obaveze izlagača, kao i obaveze organizatora), a negativno na visinu kotizacije kao i na činjenicu da izlažemo samo jedan dan.
- Kašnjenje (moje)
Pošto Marfi nikada ne spava, iskrsle su neke nepredviđene okolnosti neposredno pred moj polazak tako da sam na kraju taksijem stigla pola sata pred početak. To je malčice kasno, čak i za mene koja se prilično brzo raspakujem i organizujem štand. Dočekale su me uvek ljubazne devojke iz Pero Art Centra uz konstataciju da sam izgubila svoje mesto zbog kašnjenja kao i da su mislile da se uopšte neću pojaviti (što je malo čudno kada se uzme u obzir da sam deset dana pre izložbe uplatila kotizaciju!?!).
- Prostor za izlaganje
Uglavnom, novo mesto mi apsolutno nije odgovaralo (premali sto plus mogućnost kačenja nečega na zid, ali ja nisam imala ništa što bih mogla da kačim jer je po dogovoru trebalo da izlažem na velikom stolu). Posle protesta sam ipak dobila taj veliki (prvobitno dogovoreni) sto i uspela sam da se na brzinu raspakujem i smestim. Kasnije sam saznala da je ostalim izlagačima javljeno da prethodnog dana svrate i pogledaju prostor gde će izlagati, a ja sam za tu informaciju čula tek tad, pošto je izložba već počela. Tada sam skontala da je moje nepojavljivanje na tom razgledanju prostora u kombinaciji sa kašnjenjem moglo da dovede do zaključka da sam odustala od izložbe.
Takođe mi nije bilo jasno zbog čega nismo dobili stolice. Iskreno ja provedem 90% vremena na nogama jer mi je pristojnije i lepše kad neko naiđe da stojim nego da sedim zavaljena u stolici, ali svejedno želim da imam mogućnost da se zavalim na 5min. kad nema mušterija. Rečenica da nam to nije buvljak pa da sedimo za svojom tezgom, nego da smo mi umetnici se uopšte ne uklapa sa činjenicom da su umetnici koji su izlagali na donjem nivou sedeli u separeima.
Prostor nije savršen za izložbe ovog tipa, mi smo morali da stojimo ispred svojih stolova (jer su bili gurnuti skroz do zida) i samo smo pravili gužvu i onemogućavali posetiocima da priđu i pogledaju šta je izloženo.
- I za kraj pohvale
Eto, toliko od mene. Iskreno, nisam uopšte želela da pišem ovaj post jer ne volim da kritikujem nekoga za koga znam da se izuzetno potrudio da sve ispadne dobro. Tako da molim sve one koji ovo čitaju da ne shvate moj post kao zlonameran i nipodaštavajući, već više kao spisak stvari koje bi valjalo razmotriti pre organizacije narednog Katapulta. Sve pohvale devojkama na angažovanju (zaista su bile divne) i vidimo se i sledeći put.
Do sledećeg čitanja…
… Love Leyla
Komentari:
27. 12. 2010. 08:57
A sto volim kad se ovako raspises, i sto ne mozes da cutis
Nisi zlonamerna, bez ovakvih reci nema nam napretka.
Ne mogu da se nacudim da su gurnuli sve stolove do zida… i kao da moras da stojis… pa nije to banka, valjda
27. 12. 2010. 09:57
ja volim ovakav vid iznosenja misljenja, jer nista lose nisi rekla, samo si realno sagledala situaciju! jel ce biti nekih slicica?! da vidimo taj veliki sto!
27. 12. 2010. 13:30
@Magrit: morali su stolove da gurnu do zida jer se prostor sastoji od tri sobe koje su male i da su odmakli stolove i nas stavili iza stolova ne bi mogli posetioci da uđu. Što nas opet vraća na početak i neadekvatan prostor za izlaganje.
@Vanja: iskreno, ponela sam fotoaparat i krenula da fotkam ponešto, ali sam se baaaaaš mnogo smorila i usput odustala. Pa mi je sad pomalo bezveze da okačim delimični prikaz, kad već nemam sve.
27. 12. 2010. 13:38
E tako… Bravo!
27. 12. 2010. 13:51
tako je Jecka raspali, mrzim loše organizacije :/ nemoj ti više na to. moda za poneti je baš lepa i slatka, taman za tebe i da ti to sve možeš fino izlobicirati
marina pusa
27. 12. 2010. 13:58
Uvek si puna informacija, čitam redovno sa uživanjem, čak i kada ne komentarišem ( nekada sam pametnija kada ćutim
).
I naravno, kakva je bila posećenost, koja verujem puno zavisi od reklame.
Mislim da su ovakvi tekstovi potrebni svima nama,jer su realni, i kada se sa svih strana prikupe informacije dobije se koliko toliko prava slika. Sve više uviđam da nema manifestacije na kojoj je kompletna organizacija kako treba, uvek nešto škripi… valjda ih zato i ne volim, niti izlažem na istim. Ustvari, posle skoro godine neučestvovanja na izložbama, prijavih se na onaj Mali sajam lepih rukotvorina koji beše u Nušićevoj… Nisam bila ja, već moja drugarica sa kojom radim, ali nismo oduševljene, pisaću o tome negde, ili na fejsu ili na blogu, čisto da razmenimo iskustva
Ono što si propustila, namerno ili slučajno,je da kažeš visinu kotizacije
Al’ sam se raspisala
27. 12. 2010. 14:09
@Marina: da nije bilo tebe, ne bih ni pisala o ovome
@Dino: gledaj njega, pa ja objasnih da nisam htela da raspaljujem, nego samo da napišem svoje utiske. Mada, važno je znati izlobicirati
@Danijela: hvala Danijela i dobrodošla
Namerno sam preskočila informaciju o ceni kotizacije jer ne znam kakva je politika ljudi u Pero Art Centru i da li je to javna informacija.
Posećenost zahteva jednu pravu malu analizu. Bilo je dosta (pogrešnih?) ljudi, jer to je ujedno bilo i otvaranje novog izložbenog prostora pa je došlo dosta (da kažem) društva iz kraja i prijatelja.
27. 12. 2010. 18:35
Uh, posle 2 negativna utiska sa ove izlozbe definitivno necu ni da pokusavam da se prijavim, ono sto su ponudili nije ekvivalentno kotizaciji (ma kako fine organizatorke bile) …
Dobro sto si iznela svoje misljenje, nisi zlonamerna samo iskrena … A iskrenosti sve vise fali ! Nadam se da ce procitati tvoj blog post i promeniti nesto sledeceg puta …
27. 12. 2010. 22:45
Nadam se da organizatori Katapulta ce procitati ovo i uzeti u obzir prilikom organizacije sledece izlozbe.
P.S. volim tvoje postove
imaju neku posebnu notu i uvek se setim onog pocetnog sa slatkom i imam osecaj da sam na kafi dok citam blog 
27. 12. 2010. 22:57
nije to najgora organizacija…secas li se jedne mnogo gore?
20. 02. 2011. 04:07
[...] Utiske jednog izlagača, možete pročitati kod Lejle na blogu, OVDE [...]